Dragan Pajović

Živi tamo i ovde. Gnuša se bahatosti i primitivizma. Hrani se rečima, poji muzikom. Stvara pisanjem, ostvaruje se preduzetništvom. Anti-konformista i anti-komunista. Poštuje tradiciju, vere i verovanja. Zaljubljenik u prirodu. Kritičar svesti i savesti. Imun na lepe reči, vrednosne papire i insignije. I suviše mlad da bi odustao, a dovoljno star za igru sitnih pasova.

Rođen u jeku kubanske krize, nosio cev za vreme smene tri generalna sekretara, objahao dužine i širine geografske. Čita na stranim, a piše na srpskom jeziku.

Danas se rečima razbacujemo, a previše reči ubija misao i anatemiše suštinu. Previše je neskladno, koliko i premalo.

A šta je sa novcem koji je danas u opticaju u Srbiji i sve do tajnih računa na kojima se taloži i koji u 90% koristi najviše do 10% građana. Znamo da na granama novac nije rastao.

Napravili smo kaveze u kojima obitavamo, izgubivši pojam o slobodi, zaboravivši da letimo, da snevamo o zajedništvu i da se borimo za druge i sebe.

Gubitak kontrole nad određenom situacijom ili osobom dovodi u ekstremnim slučajevima i do patološke frustracije kao najozbiljnijeg vida ranjivosti koji se proporcionalno iskazuje povećanim stepenom „hladnoće“ sa jedne strane i predusretljivosti sa druge.

Ipak, malo ko ima snage i hrabrosti da prigrli suprotno na način na koji je prihvatio i isto.

Kevćemo, sinko, kao psi lutalice na ulicama Kraljeva između Muzeja i parka jureći za točkovima automobila, ali ne grizemo više. Tek ponekad ujedemo sebe, za jezik i za dušu i prećutimo, propustimo priliku da se oglasimo.

Pages