Dragan Pajović

Živi tamo i ovde. Gnuša se bahatosti i primitivizma. Hrani se rečima, poji muzikom. Stvara pisanjem, ostvaruje se preduzetništvom. Anti-konformista i anti-komunista. Poštuje tradiciju, vere i verovanja. Zaljubljenik u prirodu. Kritičar svesti i savesti. Imun na lepe reči, vrednosne papire i insignije. I suviše mlad da bi odustao, a dovoljno star za igru sitnih pasova.

Rođen u jeku kubanske krize, nosio cev za vreme smene tri generalna sekretara, objahao dužine i širine geografske. Čita na stranim, a piše na srpskom jeziku.

Vremenom, razvitkom društvenih odnosa, paradoks je dobio svoju plemićku titulu i u modernom značenju predstavlja predlog koji sadrži logičnu kontradikciju, pak razmišljanje koje bez izglednih mana dovodi do apsurda i najzad situaciju koja se protivi opšte prihvaćenoj intuiciji.

Biti opozicionar je stav koji se gaji od malena.

Izgubismo sve što čini čoveka čovekom i zato se grčevito držimo svega što ne dolikuje ljudskim bićima. Toliko smo se zaneli potrošačkim mentalitetom i slikama sa ekrana da ne umemo više da razlikujemo dobro od zla. Korisno od bezvrednog. Prirodno od veštačkog.

Uravnoteženija zastupljenost građanske volje u parlamentu Srbije i ulazak u istu novih nasuprot iznošenih patika najviše odgovara onima koji su požurili da pobedničkoj strani upute čestitke podrške. Strancima.

Zar odbrana sopstvenih interesa ima i lice i naličje kao i sve postojeće, ili je samo u pitanju princip samoodržanja po najstarijem prirodnom zakonu ljudi koji govore istim jezikom, žive na istoj teritoriji i muče iste muke?

Znamo da bez razvijene infrastrukture nema ulaganja, samo laganja.

Siva zona interesa nasuprot sivoj materiji. Krpljenje i zašivanje. Prosipanje i presipanje. Snalaženje. Sitno u velikim poduhvatima. Reči bez značaja i značenja.

Podsmevanje ne ubija. Srozava ego i postavlja stvari na svoje pravo mesto.

Prva asocijacija koja očevidno pogađa posmatrača prateći politička dešavanja na srpskoj jebovetrini nije film, već igra. Igra prestola. Akteri, mitska bića nestaju u borbi protiv drugih mitskih bića, ali se posle Game Over i novog Start, svi oni pojave i igra počinje po ko zna koji put.

Svi autoputevi, sve brze pruge, sve podzemne železnice, sva postrojenja i radne jedinice, stopostotna zaposlenost i pozitivan prirodni priraštaj nisu u stanju da nametnu ljudskost. Jedni bi sve iskoristili, a drugi bi bili zapostavljeni.

Pages