Dragan Pajović

Živi tamo i ovde. Gnuša se bahatosti i primitivizma. Hrani se rečima, poji muzikom. Stvara pisanjem, ostvaruje se preduzetništvom. Anti-konformista i anti-komunista. Poštuje tradiciju, vere i verovanja. Zaljubljenik u prirodu. Kritičar svesti i savesti. Imun na lepe reči, vrednosne papire i insignije. I suviše mlad da bi odustao, a dovoljno star za igru sitnih pasova.

Rođen u jeku kubanske krize, nosio cev za vreme smene tri generalna sekretara, objahao dužine i širine geografske. Čita na stranim, a piše na srpskom jeziku.

Tržište EU nam je otvoreno. Tržište Ruske federacije i zemalja koje oko nje gravitiraju, takođe. Sva druga tržišta su nam takođe otvorena, jer princip globalizacije podrazumeva slobodnu utakmicu u kojoj kvalitet i cena odlučuju o ishodniku.

Za trajanje su potrebna čuda. Dizanje iz mrtvih, prehranjivanje naroda, vaskrsnuće.

A šta je prava investicija? Kada se ulože sredstva u izgradnju strukture koja će da zaposli radnike bolje plaćene nego u zemlji EU, ali će se zauzvrat dobiti bolji kvalitet. To podrazumeva visokokvalifikovanu i stručnu radnu snagu koja počiva na uzajamnoj vezi dobrog obrazovanja i redovne prakse.

Moje poverenje ne uživa ni jedna stranka, partija ili pokret. A mogla bi!

Sve do juče bitno će biti samo privid i postojaće kao takvo u formi, bez ikakve sadržine. Forma kao religija. Forma kao kontinuitet započetih procesa.

Pristupanje savezu evropskih država, bilo kako da se on zvao je imalo smisla i sadržaja šesdesetih godina prošlog veka.

Poput poplavnog talasa čiji vrh probija nasipe i brane, izliva se levičarska pošast na plodno zemljište i rad težaka. Levica se u različitim kolonama i zbijenim redovima (uvek i samo u masi kojom se lako manipuliše), zavođenjem omladine kao četrdesetih prošlog veka preliva Srbijom.

Da bismo bolje upoznali tog džina na glinenim nogama, Nemačku, ne možemo da se uzdamo u zvanične srpske medije u dogovoru i pod patronatom interesa aktuelne vlade i njene povezanosti, uslovljenosti i zavisnosti od prve kontinentalne ekonomije.

Francuska bi povukla međunarodno priznanje okupiranoj južnoj srpskoj teritoriji, izašla bi iz Evropskog Saveza i dvojac Pariz-Berlin bi bio zamenjen dvojcem Pariz-Moskva. Odnosi zasnovani na uzajamnom poštovanju država i nepovredivosti granica zamenili bi današnje birokratsko uslovljavanje.

A slični smo drugim ljudima na planeti. Težimo boljem, ali osećamo da nešto nedostaje, da nije tako kako treba da bude, nešto smeta, žulja.

Pages