Duško Đurđić

Rođen 6. januara 1964. u Novom Sadu. SSS, nezaposlen. Oženjen. Bio otac i bio deda...izgubio ćerku i unuku u mučkom ubistvu. Živi u Novom Sadu.

Marko je živeo u braku sa Ivanom već dvadeset godina. Imali su srećan i skladan brak u kome su dobili sina i kćer. Marko je radio kao preduzetnik u građevini, a Ivana je bila službenica u banci. Jedno jutro su pili kafu i dogovarali se o kupovini nekih stvari koje su planirali. On se spremio da ode do banke, da podigne neki novac, dok se Ivana spremi, pa da posle krenu zajedno.

Prilazeći vratima stana, Srđan je čuo razgovor i nepoznat muški glas:

-Tata! Imamo gosta!-čuo je glas svoje ćerke dok se izuvao.

Ušao je u sobu i na kauču video momka koji je sedeo pored Milice.

-Dobar dan! Ja sam Antal!-reče mu on ustajući i pružajući ruku.

-Ja sam Milicin otac, Srđan!

-Dobro veče! Vi ste Aleksandar?-upitala je zanosna plavuša, kada je Aleksandar otvorio vrata svog hotelskog apartmana.

-Da, izvoli, uđi!

-Ja sam Ana! Znate za uslove našeg aranžmana, za posebne želje se dodatno naplaćuje.- reče ona, sedajući na veliki komforan krevet,izuvajući svoje cipele sa visokim štiklama i otkopčavajući tanku bluzu.

Šetajući gradom, deda Đura je iza leđa začuo povik:

-Đuro!

Okrenuo se i video kako iza njega stoji čovek čije su mu crte lica bile poznate. Pokušavao je da se seti odakle ga zna I uspeo je.

-Saša!Ti si?

-Jesam, druže moj stari. Čoveče, pa nismo se videli…uh, pa od srednje škole.

-Hajde da sednemo negde, da popijemo kafu, piće, ako imaš vremena!?

Vraćajući se iz sela gde je bio kod gazde, sklapajući posao, Petar je, vozeći svoja kola, primetio jednu stariju ženu koja je išla peške. Zaustavio je auto, spustio prozor i pozvao je:

-Dobar dan, majko! Idete li daleko?

-Tu, sine...par kilometara dalje mi je selo.- odgovori ona.

-Hoćete da vas povezem? I ja idem tu do Milića sela

-E,pa to je susedno selo do mojeg. Ako ti nije teško, može. - reče žena i uđe u kola

Petar je došao u domovinu svog oca i od prvog dana krenuo da ostvaruje svoje planove. Na zemlji koju je kupio već pre toga krenulo se za izgradnjom malih kuća koje će mu služiti za turiste, koji sve više dolaze u taj kraj. U susednom selu je kupio livadu na kojoj je planirao da se vodi stoka na ispašu. Još je bio u nedoumici, ovce i koze, ili krave, ali slušajući neke savete i proučavajući malo šta je korisnije, odlučio se za prvu varijantu, za početak.

Znao je da mu je sada svaki minut dragocen i da mora da se snađe, da što pre stigne do Dunava i granice, kako bi uspeo da pobegne.

- Šta ti je druže? Da li je sve u redu?

Ako hoćeš pomozi mi, podrži me u tome, ja sam to čvrsto rešio.

Zamahnuo je snažno motkom iznad glave i udario jagnje koje se srušilo na zemlju.

Pages