Duško Đurđić

Rođen 6. januara 1964. u Novom Sadu. SSS, nezaposlen. Oženjen. Bio otac i bio deda...izgubio ćerku i unuku u mučkom ubistvu. Živi u Novom Sadu.

Znao je da mu je sada svaki minut dragocen i da mora da se snađe, da što pre stigne do Dunava i granice, kako bi uspeo da pobegne.

- Šta ti je druže? Da li je sve u redu?

Ako hoćeš pomozi mi, podrži me u tome, ja sam to čvrsto rešio.

Zamahnuo je snažno motkom iznad glave i udario jagnje koje se srušilo na zemlju.

Deda Đura je stajao na prozoru i posmatrao momke iz komšiluka, koji su na igralištu igrali košarku. Prethodne večeri, ti isti momci su pravili veliku galamu, pili alkohol i dugo smetali komšijama. Neko iz komšiluka je zvao policiju, ali su oni, videvši ih da dolaze, pobegli. “Kako su dobri u košarci”- pomislio je.

Poznavao ih je sve, još od malih nogu..znao im je i roditelje, mahom, kao decu.”Dobra su to deca”- u sebi reče. Obukao se,obuo i sišao dole.

-Bojane!-viknuo je

Na sudskom procesu je osuđen na smrtnu kaznu...

Odmah sam pomislio:"Mrak...šuma..pa ja sam gotov!

Ispred moje zgrade, na početku ulice ima jedno staro drvo u čijem podnožju je napravljena klupa.

Sada su to samo ostaci te davne prošlosti, smeha, muzike i dečije graje više nema...

Stara poslovica kaže:“Bog je na nebu, na zemlji kum!“

Pages