Gost portala

Ništa me ne ispunjava, šta ja tu mogu? Šta, hoćeš da kažeš da sam sebičan? Da samo gledam na sebe?

Rođena sam kao plavuša, i danas sam plavuša. Kada me pitaju da li mi je to prirodna boja kose, kažem: Jeste, samo je farbam da bude još prirodnija.

Zato što volim čovečanstvo – potrebno je hraniti me iz utrobe i najdubinskijih pora ovog, još uvek, pristojnog bivstvovanja.

Naravno da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoji hohštapleraj, kao što postoji u svakoj instituciji. Nemoguće je da ga zaobiđe bilo koja religijska ustanova. Nema ničeg spornog u tome da je crkva u velikoj meri odnarođena od svojih vernika.

Saznanje da ćeš umreti kao smrad, samo zato što nisi rođen i vaspitan kao gad, nije nimalo lako podneti. A dići ruku na sebe, još je gore...

Nemate vi, golje, pravo ni na sreću! Sreća je privilegija bogatih i moćnih! Nemate pravo ni na nadu, ni na snove!

Novi film producijske kuće Samit. Tako sam mnogo očekivala, a dobila tako malo.

Ne, nisam jedna od onih na prvim stranama. I zadnja strana najdeblje enciklopedije nekima o meni ne bi ni približno utješno pomogla... Da me puste... Ja se ne puštam.