Gost portala

„Ulica sa njegove desne strane odjednom se preobrazila u mirno jezero. Ličilo je na ogromnu lokvu tamnoljubičaste krvi. Bilo je sačinjeno od reka zvanih Reč. Brana na njemu bila je velika i jaka, sagrađena od kamenja društvene uslovljenosti.“

Pozdrav iz sadašnjosti

Šta se to desi u ljudskom umu kada ga vlast toliko opije da je spreman na sve samo da sačuva poziciju?

Pitanje je da li je potrebno uvažavati baš sve „kulturološke razlike“. Ukoliko negiraju, minimiziraju, ugrožavaju druge narode, grupe ljudi ili pojedince po bilo kom osnovu, ne smeju biti prihvaćen obrazac ponašanja u današnjim društvima.

Ali, na kraju krajeva, jebeš takvu pamet koja nije u stanju da nađe najbolje rešenje iz ovakve situacije. Jer, sve bi to trebalo shvatiti kao proces u kojem, ipak, um na kraju mora da pokaže svoju pravu moć.

Odlomak iz romana čiji je autor studirao filozofiju, koji govori o obrazovanoj i kvalifikovanoj veštici i travarki i njenoj petogodišnjoj ćerki u 17. veku. Ko je spreman da se opkladi da nema i originalnih zapisa ovakve sadržine?

Umetnost bez tradicije i prošlosti ne može da funkcioniše. Potrebno je doći do novih umetničkih merila i okupiti ljude; boriti se za povratak pravih vrednosti, a ne prizemne, estradne umetnosti. Prićemo o tome, konkretno rešiti problem, a ne čekati da problemi reše tebe.

Ana Radojčić

Aleksandar Novaković

Igrati se sopstvenom i kolektivnom nesrećom jeste najbolja stvar koju čovek može sebi da priušti, a da ne bude smešan pred samim sobom, baš zato što igra za život, što je igra u tom trenutku najozbiljija i najveličanstvenija stvar koju može da iskoristi za svoj opstanak.