Igor Čobanović

Rođen je u Sremskoj Mitrovici 19.06.1978. godine. Pisanjem počeo da se bavi, jer nikad nije znao gde će sa viškom reči, pa je rešio da ih beleži na papir. Aforizmi koje piše objavljivani su u knjigama sa više autora i u dnevnim i nedeljnim novinama, kao i na raznim portalima. Autor je knjige kratkih priča i aforizama pod nazivom “Aforizmi i druga nerazmišljanja”.

Imam jednog drugara koji je gay. On je kao prijatelj izuzetan. Dobar do kosti i jedna neiskvarena duša.

Srce pumpa krv i srce voli. To su jedine dve stvari koje ono i treba da radi. Prva funkcija nas održava u životu, a druga održava život u nama.

Ali, onda počnete da krišom virite u recepte u kojima nema pasulja. Onako, da vas niko ne vidi. Sve više se unosite u tu vašu tajnu i razmišljate da li je to u redu? Jedete i dalje pasulj, ali u mislima su vam grašak, krompir, punjena paprika...

Nekako se sve toga dana poklopilo. Njen osmeh, vedro nebo, sunce. Samo po sebi to je već poezija, bar prva strofa.

Dao sam joj znoj na radnim akcijama, suze joj dadoh nekoliko puta za osam godina u uniformi, a desetinu puta sam joj dao i krv. Za uzvrat sam dobio par zahvalnica, udarničku značku i oslobađanje od participacije u apotekama.

Ne vredi nam brisati prašinu sa prozora dok su nam govna na sred sobe.

Igrala jei pevala, radovala se Novoj Godini kao da će taj karcinom ostati negde tamo u staroj godini, kao da on neće ući sa nama u Novu. Ljudi kažu da ta i takva volja zapravo i pobeđuju najteže bolesti, a ne sami lekovi.

Ljudi u Zagrebu toliko imaju svojih problema da im je totalno nebitno ko je Srbin, ko Hrvat ili šta već. Ne kažem da nema budala kojima je to najbitnije, ali ja takve nisam sreo.Takve ne želim da sretnem ni u Beogradu, jednostavno sa takvima nemam dodirnih tačaka.

Da imamo više života, ne bi trpeli sva sranja koja nam priređuje ovaj jedan.

Shvativši da tako ne ide, rešio je da umesto mržnje pokuša sa ljubavlju. Da silne bogove iz toga doba ujedini u samo jednog boga. Da sve ljude stavi pod istu kapu, da za sve važe isti zakoni.

Pages