Irena Đorđević

Rođena u Pirotu, berba '72, nekako s proleća. Shodno tome, zelena i budna sve ove godine. Laborant koji eksperimente izvodi samo i jedino u kuhinji, doživotni student književnosti, majka troje šašave dece i baka još šašavije unuke... Ne zna da komponuje i slika, a volela bi, pa zato piše, jer reči su tehnika koja sve to objedinjuje... Voli biljke, purpurne zalaske, krofne s džemom od jagoda i Crnjanskog. Živi u Kruševcu. I u nekim srcima...

 

Ali violinu nisam ispuštao iz ruku. I usnio sam čudesan san.

Imaš li još koji komad drveta od tog jasena, da ti je u radionici? Ako imaš, idi i od tog drveta načini violinu.

Te su tajne ostajale zauvek zakopane, među drvećem kojem su šumske vile udahnule život.

Tri sprata niže, u podrumu zgrade, bio je operativni blok...

Nosila je čaroliju u glasu, osmehu, kretnjama, hodu...bila je posebna, nepoznata vrsta .

Šta ja volim? Volim kako me sanjaš.

Ništa joj nije bilo jasno. On nije znao da je trudna, nikako nije mogao znati.

„Čuvaj se, malena. Zovi kad stigneš.“ Prošaptao je u njen šal i okrenuo glavu da ne vidi kako mu drhti brada.

Devojka za šankom nervozno gleda na sat iznad ulaznih vrata i raspojasano društvo šofera koji su naručili još piva i nemaju nameru da idu...

„Da pustim radio, Borka?“, pitala sam, a ona je odmahnula glavom i okrenula mi leđa...

Pages