Irena Đorđević

Rođena u Pirotu, berba '72, nekako s proleća. Shodno tome, zelena i budna sve ove godine. Laborant koji eksperimente izvodi samo i jedino u kuhinji, doživotni student književnosti, majka troje šašave dece i baka još šašavije unuke... Ne zna da komponuje i slika, a volela bi, pa zato piše, jer reči su tehnika koja sve to objedinjuje... Voli biljke, purpurne zalaske, krofne s džemom od jagoda i Crnjanskog. Živi u Kruševcu. I u nekim srcima...

 

Ništa joj nije bilo jasno. On nije znao da je trudna, nikako nije mogao znati.

„Čuvaj se, malena. Zovi kad stigneš.“ Prošaptao je u njen šal i okrenuo glavu da ne vidi kako mu drhti brada.

Devojka za šankom nervozno gleda na sat iznad ulaznih vrata i raspojasano društvo šofera koji su naručili još piva i nemaju nameru da idu...

„Da pustim radio, Borka?“, pitala sam, a ona je odmahnula glavom i okrenula mi leđa...

Na centru je stajao deda Mraz Mocart obučen u plavi kostim i rekao nam je da je tvoj rođeni brat...

Bio je u dubokoj nesvesti, s teškim povredama glave i kičme.

Nema mešanja u zapisane proročke reči. Ili će Vlada doći i učiniti je večno mladom, ili će se krug zatvoriti s njom i njena će prabaka konačno naći svoj mir.

"Zar ti niko nije rekao da me se kloniš i mene i moje mreže? Jer, ja sam opasan, vrlo opasan..."

„Suzana, dođi da ispratimo  Nevenu, ide danas svojoj novoj kući!“, doviknula mi je Ljilja, glavna sestra, kroz odškrinuta vrata moje sobe i produžila dalje niz hodnik pevušeći Biserin „ Zlatni dan“. Kad to peva znak je da je posebno dobro raspoložena. Danas je imala dvostruki razlog za osmeh na njenom okruglom, blagom licu koje svi vole, jer osim Nevene i mali Stojan odlazi  svojim novim roditeljima. Jutros nam je  upravnik za doručkom podelio po fotografiju, na kojoj smo svi mi sa sprata, zajedno, sa Nevenom i Stoletom u sredini.

Jednog kišnog, novembarskog utorka u podne, uzalud su zvonile na vrata Lenkinog stana u Uzun Mirkovoj...

Pages