Irena Đorđević

Rođena u Pirotu, berba '72, nekako s proleća. Shodno tome, zelena i budna sve ove godine. Laborant koji eksperimente izvodi samo i jedino u kuhinji, doživotni student književnosti, majka troje šašave dece i baka još šašavije unuke... Ne zna da komponuje i slika, a volela bi, pa zato piše, jer reči su tehnika koja sve to objedinjuje... Voli biljke, purpurne zalaske, krofne s džemom od jagoda i Crnjanskog. Živi u Kruševcu. I u nekim srcima...

 

Seo je na travu pored njega i gledao ga, a nije ga video. Video je samo njenu bosu nogu i sandalu s pokidanim kaišićem, a pored, šešir slamnati, veliki, s belom trakom koja je lepršala na vetru.

Elem, posle prohodavanja i padanja, poseban je i takođe večan, strah od napuštanja. Od ostavljenosti.

Trebao joj je taj trenutak, taj esencijalni udah pređašnjeg života. Udah slike detinjstva.

Danas sam poželela da napišem srećnu priču. Jednu jedinu. Nije teško, pomislih u sebi, dovoljan je jedan pogled, jedan osmeh i zagrljaj. Jedan nemisleći trenutak.

A, šta je normalnost, u stvari!? Ima li to jelo recept s tačnim brojem sastojaka i nihovom gramažom?

Pages