Irena Đorđević

Rođena u Pirotu, berba '72, nekako s proleća. Shodno tome, zelena i budna sve ove godine. Laborant koji eksperimente izvodi samo i jedino u kuhinji, doživotni student književnosti, majka troje šašave dece i baka još šašavije unuke... Ne zna da komponuje i slika, a volela bi, pa zato piše, jer reči su tehnika koja sve to objedinjuje... Voli biljke, purpurne zalaske, krofne s džemom od jagoda i Crnjanskog. Živi u Kruševcu. I u nekim srcima...

 

Velijki sjajni mesečev tanjir polako se pomaljao iza stena nad selom. I onda ga je čuo. U početku tiho, skoro jedvačujno zavijanje, kao eho, pa odmah zatim dug, jasan i prodoran urlik, praiskonski vučji zov.

...uredno složene, izglancane limuzine, poneki opasan momak u crnom tu i tamo, blještava svetla i preglasna muzika, zavidljivi pogledi preko ruba podignutih čaša šampanjca i osmesi koliko botoks dozvoljava, vrhunski izbor namirnica za specijalni svečani jelovnik, red kiča, red sendviča...

Sada je zadržala ruku u njegovoj i srce mu je zatreperilo od milja zbog bliskosti koju su emitovali njihovi prsti.

Licem starice ispred njegovih vrata se u trenutku razlio neobično blistav i vedar osmeh i poznate crte su se namah preobrazile u visoke jagodice zagonetne brinete koju je odnedavno sretao na stepeništu.

Umesto epiloga

Deo drugi - slatki bol

Red se sporo pomerao napred, ljudi ispred nje su nešto glasno pričali, kiša je padala pod sve oštrijim uglom i kuče se pribijalo uz njene noge da se ugreje.

Priča

Pages