Ivan Novčić

Rođen 27.07.1972. godine u Kraljevu. Piše poeziju, prozu, eseje i filmsku kritiku. Po struci inženjer poljoprivrede i profesor srpskog jezika i književnosti. Objavio dve zbirke pesama: Amputacija duše (2003) i Šifarnik stradanja (2008). Objavljena studija Emir Kusturica: Poetika poricanja smrti, zbirka priča Rupa od hrastove kore i knjiga poezije Suvišan čovek. Oženjen Marijom koja mu je dodelila najveću životnu nagradu ćerku Anđelu i sina Lazara.

A što bi i sazrelo, jer kad sazri, tu je obično kraj; onda je dodirnuta donja strana danceta i uspinjanje ka vrhu je nemoguće.

U predstavi postoje melodramski obrti, neočekivana dešavanja, prevrati i skaradne promene, ali nigde kao u životu tako monstruozne metamorfoze na koje ne postoji reakcija.

Postmoderni čovek je nezadovoljan, jer se ispred njega postavljaju nerealni ciljevi. Zato on ima potrebu da se otuđi i dehumanizuje, da odglumi pristojnost i potrebu za dostojanstvom, da kroz kiseli osmeh pokaže da mu je bitno opšte dobro, a ono što se krije u njegovoj ispucaloj duši je samodovoljnost.

Nisu čoveka kaznili osudom na smrt, kaznili su ga bolom.

Dakle, ugrađivanje straha jeste predstava ovovremenska, ali sa jednom prepravkom, da se zapravo radi o uterivanju straha, jer samo ugrađivanje predstavlja čin na koji smo pristali, poput dozvole da nam neko ugradi parket ili kablovski internet, pločice u kuhinji ili telefonski priključak. Ugrađivanje je na dobrovoljnoj bazi, a uterivanje je nasilan čin.

Srpsko društvo, raspeto poslednjih godina na krst tranzicionih procesa, gotovo da i nema film koji bi izrazio buru nezadovoljstva prema aktuelnom društvenom poretku i problemima koji ga izjedaju.

Zlonamernici bi rekli ništa novo, ali postavlјa se pitanje o današnjem odnosu prema umetničkom talentu. Kako danas izgledaju Salijeri i dvorska kamarila? Da li su se promenili ili ostali isti? Naravno, ovo je 21. vek, u kojem će retko koji umetnik završiti u zajedničkoj grobnici posutoj krečom, ali se i Mocarti retko rađaju.

Mnogih smo se nagledali. To su stari prekaljeni borci za ustoličenje svoje zadnjice u udobnu fotelju. Ima ih kao kusih pasa. Transformisana pozicija i obezglavljena opozicija.

Čudan je pogled sa beogradskog solitera. Sve je mirno i mirišljavo. Vide se samo Dunav i Sava. Kako su lepi! Ko još ima Avalu i Kalemegdan? Ibar je suviše daleko, i prljav. Dolina kesa. Morave su se iskrivile.

Društvo je sklono da u duhu napretka izvrši devastaciju nekih tradicionalnih zanimanja. Sve za progres! Juriš na EU! Urrrrrraaaaa!

Pages