Ivan Vukadinović

Rođen 1974. u Beogradu, gde i danas živi i stvara. Po zanimanju informatičar, po interesovanju pisac i mislilac. Napisao ezoterijsko-fantastičnu trilogiju "Agarta" o podzemnom kraljevstvu i njegovom uticaju na ono što vidimo na Zemlji. Njegov roman "Artefakt" se bavi mitološko-istorijskim temama na tlu Srbije. Roman "Papa, to je mason" je antibiografska pripovest o onome što nas okružuje. Pisao je i eseje koji se bavi drugačijim poimanjem stvarnosti od onog koje nam se nameće kao "jedino logično" - teme su fantastika, politika, fizika, biologija... Bloguje od leta 2014.

Ako gledamo dela savremene fantastike uočićemo u njima dosta toga mitskog. U Ratovima zvezda imamo ne samo palog anđela, nego i njegovo iskupljenje, takođe i suočavanje sa vlastitim demonima.

Prema definiciji naučna fantastika je žanr u kojem deo ili celokupna priča zavisi od nauke, bilo stvarne ili zamišljene i poznatog nam naučnog metoda.

Odavno mi se smučilo da etablirani novinari (zapravo više novinarke, ali potpisnik ovih redova se ne zamara sa rodnom ravnopravnošću, dakle tu računam oba spola) sebe predstavljaju kao javnost.

Solun spada u one mediteranske gradove koji su novijeg dizajna. Kao i Lisabon (bez Alfame) i Barselona. Razlog za to je veliki požar od pre tačno jednog veka.

Svi mislimo kako je Google objektivan, odnosno, ne mislimo – guglujemo. Šta ako vam kažem da je Google zapravo religija i to ona koja ima monopol!? Možda biste me prvo pitali koji su njeni vernici – zovu li se možda guglani, guglanci ili guglijanci?!

Moramo biti svesni da je pojam Imperije barem ambivalentan. Imperija je ono što Špengler naziva civilizacija – zrela, najrazvijena, takođe i terminalna faza kulture. Kao takva, ona je podložna dekadenciji.

Ali, nećemo ovde ni o tim ratovima, nego o propagandnom uticaju domaćih „levičara“, tako sličnih onoj američkoj „antifi“.

Identitet je sve češće pitanje „levice“, naravno samo kad je reč o „ugroženim manjinama“. Tu svrstavaju i žene, iako su žene uglavnom neznatna većina. Dakle, „panik-tasteri“, a ne feministička zamena teza.

No, recimo da ni ja nisam za „besplatni“ gradski prevoz. Umesto toga bih proširio kategorije građana koje ga ne plaćaju.

A, gde piše da je Nemačka večni srpski neprijatelj?! Postoje negativna istorijska iskustva. I mimo toga šta? Sadašnje ponašanje. E sad – koliko je to ponašanje izazvano našim stavom, našim ponašanjem?!

Pages