Ivana Subotić

Rođena 1985. godine u Čačku. Po obrazovanju večiti student prava, po zanimanju novinar. Čitanje, pisanje, ispravljanje krivih Drina i borba sa vetrenjačama, sažeti u toj profesiji, prerasli su u moj način života. Volim prirodu, umetnost i pse, dok se sa ljudima slabije snalazim. Živim u svom rodnom gradu, uz Moravu, u doba neobičnih ljudi i neobičnih prilika.

Ozbiljno smo prkosili neprijatelju u memljivom podrumu. Ozbiljno smo svaku noć psovali mater okupatorsku zvezdi Severnjači misleći da je prokleti „Avaks“.

Srbija je ostala Srbija. Nažalost, danas je ostalo samo ćutanje.

Sve predizborne kampanje liče jedna na drugu;
Svi izbori nesrećni su na svoj način.

...uprkos tome što nije novost da se tek po neki bračni par već odavno teško odlučuje i na drugo, a kamoli treće ili sledeće dete; država je nedavno rešila se uhvati u koštac sa ovim problemom. I to kako!!! Smišljanjem slogana za dizanje nataliteta.

Na Kosovu se ništa nije promenilo. Kostovo je ostalo naše i izgubljeno, sveto i prokleto.

Kad bismo se prisećali boljih vremena, ja sam se stalno “hvatala” za svoje prvo sećanje – letovanje u Kuparima i pokretne stepenice u Osijeku, brat za Baške vode i Makarsku, majka za to kako je nosila regionalnu štafetu 1977.godine kao najbolji đak, baš uoči udaje za tatu, a tata – neizostavno za Sarajevo u vreme Zimske olimpijade.

Sve i da ne slušamo Karleušine pesme, Karleuša je jedina koja govori u naše ime. Sve i da ne gledamo „Zvezde Granda“, članovi skarednog žirija tog ponižavajućeg takmičenja jedini su pokrenuli raspravu o tome zašto smo zatrovani virusom turbo-folka.

Rizikujući da mi Šešelj razbije njušku ili da me Vjerica Radeta i njeni partijski saborci „pričvrlje“ na nekom pešačkom prelazu, usput mi bacajući kletvu na sedam kolena unapred, a i u rikverc, ne mogu da se ne zapitam – da li će im, dođavola, neko stati na put?

„Ova glava mnogo priča – odsecite je!“, što bi u čuvenoj replici u filmu „Kosovski boj“ rekao Branislav Lečić, tumačeći lik Bajazita, koji na smrt osuđuje Obilića... Tako je nekako u Srbiji sa umnim glavama, još od pravog Kosovskog boja, sve do danas.

Kosovo je nekima zavet, nekima teret, ali uglavnom sve nas „žulja“; bilo da smatramo da ga treba braniti, bilo da smo stava da ga treba „sahraniti“.

Pages