Jadranka Bežanović Sovilj

Rođena sam 29. 3.1962. u Zemunu. Detinjstvo provela na Starom sajmištu u Beogradu. Završila II beogradsku gimnaziju i FPU. Tako sam postala diplomirani slikar. Imala sam pet samostalnih izložbi i više zajedničkih. Slikam, crtam, pišem i volim. Moje najvažnije zanimanje je ljubav. Od svoje pedesete godine intezivno slikam i pišem. Ah, da i plivam između redova stvarnosti. Izdala sam jednu zbirku pesama „Skice jedne ljubavi“. Moje umetničke radove možete videti na fb stranici My art-Jadranka Bežanović Sovilj i pesme na fb stranici Saratea. Udata sam i imam dva sina. Živim i radim u Beogradu.

U predgrađu misli, sada, čuči jadan kamen. Kamen je beo i gladak i svi se sapliću o njega.

Nisam ti dala da odrasteš, nisam ti dala da postaneš bilo šta drugo, nego baš to, da ostaneš dete... I to što plačeš, a imaš osmeh na licu i za to sam ja odgovorna!

Umorno i nervozno isključi televizor. Nije mogla više da sluša to medijsko, produhovljeno licemerje. Ha, nositi sebe! Pazi, molim te, kako to zvuči iz usta sveže pojebane voditeljke sa precenjenom platom!

Moja vera u ljude je jaka, jer volim čoveka, baš kao što volim i sebe, kao i to da svima pa i sebi praštam. Negde se u tom samovoljenju spozna prava ljubav.

Gledaš svet tim prelepim, unutrašnjim očima, a to je dar. Povređivaće te drugi, gaziće te slabiji, ali ne daj se, budi to što jesi, najnežnija umetnička duša koju sam do sada sreo.

Zato, opušteno dragi svete jer će i dalje biti onih koji imaju više sreće, onih koji više pate, onih koji znaju, onih koji ne znaju, onih koji veruju i onih koji ne veruju...

“Ne možeš toga da se setiš, jer ćeš tek živeti taj život, život te male devojčice. Toliko mogu da ti kažem. Uskoro krećemo!”

„Biće sve u redu...u stvari, uvek je sve u savršenom redu. Teško ti je to shvatiti sada, ali veruj mi, doći će i taj trenutak...ne brini, sve je kako mora biti!“

Previše je srušenih kula u pesku, jer kada ih talas na obali voljenog mora zagrli i pretvori u novu glatku površinu nije isto kao kada ljudsko biće namerno sruši izgrađeno. Talas je neminovnost, a ljudski čin je bahatost.

Dobro, zima ima svoju lepotu. Ali, ni beli sneg nije uvek beo, a izraz “zimske radosti”, uopšte mi nije jasan. Jedino me očarava ogromno, noćno nebo, sa sjajem bezbroj zvezda koje asociraju na dom i toplinu, neki i poznat i nepoznat svet za kojim stalno čeznem.

Pages