Jadranka Bežanović Sovilj

Rođena sam 29. 3.1962. u Zemunu. Detinjstvo provela na Starom sajmištu u Beogradu. Završila II beogradsku gimnaziju i FPU. Tako sam postala diplomirani slikar. Imala sam pet samostalnih izložbi i više zajedničkih. Slikam, crtam, pišem i volim. Moje najvažnije zanimanje je ljubav. Od svoje pedesete godine intezivno slikam i pišem. Ah, da i plivam između redova stvarnosti. Izdala sam jednu zbirku pesama „Skice jedne ljubavi“. Moje umetničke radove možete videti na fb stranici My art-Jadranka Bežanović Sovilj i pesme na fb stranici Saratea. Udata sam i imam dva sina. Živim i radim u Beogradu.

A, ljudski život je kao ovaj pesak što ga more prstićima sebi privlači, šta god da utisneš ili nacrtaš na njemu more ga iz hira obriše, sebi ugrabi, preradi i stalno nas uči da nema zacrtane sigurnosti, samo ritam neminovnog…

Ne postoji univerzalni jezik ljubavi, sreće, dobroga i opštedobroga, postoji jezik tuge koji si ti, moj Savremeni, usavršio do sitnih detalja! Jezik bez glasa, padeža i pravila. Taj jezik se govori očima i našim jadnim srcem.

Da li znaš da čitajući nečije pesme možeš da zaceliš svoje rane? Čitaj ih u sebi, polako, ispijaj ih kao najskupocenije vino, oseti ukus zajedničke ravni bola i straha, ljubavi, strasti, nade i vere...

Pre nekoliko meseci suočila se sa strašnom nemani koja se zove zavisnost. Aždaja je napala starijeg sina, a da ona toga nije ni bila svesna.

“Ti si tajna za mene. Nadahnuće. Poziv u nestvarno. Ti si moje ogledalo, ti si ja. Ti si putokaz kao i lavirint. Ko si ti?”

Krenula sam sa uzdasima koji su mi lepili pluća kao kad bi neko pticu uhvatio za oba krila i rekao joj da leti.

Prolazili smo kroz pocepane vremenske zavese. Zauzimali smo nepoznate teritorije duha u prostom, nagonskom stilu.

Zašto smo uznemireni tuđim pogledom, osmehom, lasom strasti koja nas neminovno privlači jedno drugom, razbija na komadiće svesne nesvesti, ne da nam da budemo odvojeni i srećni u tome i to ne samo radi produženja vrste?

Poseban svet. Kolaž kao omaž mom životu. Zapljusnuše me odnekud talasi plave, crvene, ljubičaste, žute…

Mrak je. Ulična svetla lepršaju pored puta dajući ritam mojim mislima. Preokret u glavi.

Pages