Jovana Nikolić

Rođena 29. 07. 1981. God. U Nišu. Po obrazovanju sam diplomirani ekonomista i radim u srednjoj Ekonomskoj školi u Nišu. Pisanjem se bavim amaterski i od kad znam za sebe. Iako ljubav prema književnosti tretiram još uvek kao hobi, u planu je ozbiljniji pristup. Živim i radim u Nišu, gde sam i rođena, s obzirom na posvećenost poslu, porodici kao i hobiju, dan mi je obično prekratak, ali kada mogu najviše volim opuštanje uz dobru pisanu reč.

Kada se jednom i udamo, kreće razrada dugo planiranog života. Kada se doručkuje, ruča i večera; kada se i po kom rasporedu kupa; gde stoje gaće, a gde čarape.

Znao je da taj dan mora doći. Vojin je od svoje dvanaeste godine na ulici. Roditelji su ga ostavili pred vratima doma još kao bebu i kako je kasnije saznao, otišli da putuju svetom, što im je oduvek bio san. Njegov san još nisu stigli da odsanjaju, pa nisu ni mogli da se bave njime. Dva puta je bežao iz doma i na kraju su digli ruke od toga da ga vrate. Saga o uličnom životu mladog, a veoma inteligentnog deteta, priča je sama za sebe. Ono što će se kasnije destiti, daće ključni pečat čitavom njegovom životu.

Ti si, čoveče, deo uređenog sistema, stani u red zato, i čekaj svoj red. Ne viči, ne buni se.

Pričala je i dalje, a on ju je pogledao, po prvi put, kao da gleda u sebe samog, u njene oči i čekao...

Negde oko ponoći još jedva dišuća misao udahnula mu je novu snagu. Neće čekati. Sam će okončati ovu suludu avanturu. Ako uništi telo negde će sigurno pravi on završiti.

Kada bih opet birao, birao bih da tebe upoznam, da znaš.

U hodu je oblačio jaknu i izašavši na vrata, pitao se: Kako još uvek stoji na nogama, kada se upravo malopre polomio na pola?

U stvari, ljudi su pametniji što su mlađi, a ne što su stariji, zaključio je.

Toliko suprotnosti u ovim smrtnim bićima, zajedno koračaju rame uz rame i nikada, baš nikada, ne sapletu jedna drugu.

Zapisao je ovo zapažanje kao jedno od prokletstava ljudi.

Pages