Jovana Nikolić

Rođena 29. 07. 1981. God. U Nišu. Po obrazovanju sam diplomirani ekonomista i radim u srednjoj Ekonomskoj školi u Nišu. Pisanjem se bavim amaterski i od kad znam za sebe. Iako ljubav prema književnosti tretiram još uvek kao hobi, u planu je ozbiljniji pristup. Živim i radim u Nišu, gde sam i rođena, s obzirom na posvećenost poslu, porodici kao i hobiju, dan mi je obično prekratak, ali kada mogu najviše volim opuštanje uz dobru pisanu reč.

Čak i kada bi decu rode donosile, siguran sam da ih ne bi donele bilo gde. Tražile bi mesto gde stanuje ljubav. Život se ne pravi biologijom. To je samo tehnički deo.

Njen cilj bio je taj osećaj. Saznanje duboko ukorenjeno u svakoj pori, da može da pokida konce i lance kojima su je pokretali stvoritelji na pozornici života. Sama činjenica da nije vezana već je bila sasvim dovoljna da počne da miriše vazduh.

Vukla je Luna svoju umršenu kosu i razbijene udove po prašini koja se mešala sa suzama. Još jedna bitka je okončana. Štitovi iskrivljeni, telo ranjeno, duša još pokušava da diše. Od svite saboraca nije ostalo ništa. Svi su pali.

Čovek se rađa da bi umirao i umire da bi se rađao. Smisao je put, ne odredište. Dok putuje živ je, dok pada ustajaće, dok umire rađaće se. To je savršenstvo.

Osećala se posebno, važno, uzvišeno. Sretala je likove koji su bili i ljud i iživotinje i pomešani i jedni i drugi. Sretala je drveće koje govori I cvećekoje se smeje. Pričala je sa suncem i sa vetrom.

S vremena na vreme ipak, našla bi se neka bezosećajna žena koja bi verovatno pod silinom bola savijenog tela, trgla svoju kutiju i za tren oka, ispravljena, pretrčala polje, dok se ne bi izgubio i poslednji leteći pramen kose na horizontu. Niko nije znao gde su te žene odlazile.

Kiša je pretila da poplavi malenu kuću na kraju preduge ulice. Padala je danima. Prebacivanja, nerazumevanje, propuštene prilike, istorija koja je isukala mačeve i pobunom rešila da promeni samu sebe.

Ne znaš ti mila moja kako boli pokisla ulica, a kiša i ne pada. Nakvasile je tvoje oči.

Najželjniji pažnje, najviše će sijati. Srebro ili zlato? Biti ili ne biti?

Lepi su. Nekako večeras lepši nego inače. I veliki su. Veći nego juče. Omalele im klupe valjda, pa je vreme da nova uporišta pronađu, a ni ne znaju još koliko će puta poželeti da su ponovo mali.

Pages