Jovana Nikolić

Rođena 29. 07. 1981. God. U Nišu. Po obrazovanju sam diplomirani ekonomista i radim u srednjoj Ekonomskoj školi u Nišu. Pisanjem se bavim amaterski i od kad znam za sebe. Iako ljubav prema književnosti tretiram još uvek kao hobi, u planu je ozbiljniji pristup. Živim i radim u Nišu, gde sam i rođena, s obzirom na posvećenost poslu, porodici kao i hobiju, dan mi je obično prekratak, ali kada mogu najviše volim opuštanje uz dobru pisanu reč.

Ti si, čoveče, deo uređenog sistema, stani u red zato, i čekaj svoj red. Ne viči, ne buni se.

Pričala je i dalje, a on ju je pogledao, po prvi put, kao da gleda u sebe samog, u njene oči i čekao...

Negde oko ponoći još jedva dišuća misao udahnula mu je novu snagu. Neće čekati. Sam će okončati ovu suludu avanturu. Ako uništi telo negde će sigurno pravi on završiti.

Kada bih opet birao, birao bih da tebe upoznam, da znaš.

U hodu je oblačio jaknu i izašavši na vrata, pitao se: Kako još uvek stoji na nogama, kada se upravo malopre polomio na pola?

U stvari, ljudi su pametniji što su mlađi, a ne što su stariji, zaključio je.

Toliko suprotnosti u ovim smrtnim bićima, zajedno koračaju rame uz rame i nikada, baš nikada, ne sapletu jedna drugu.

Zapisao je ovo zapažanje kao jedno od prokletstava ljudi.

Pročitao je negde da ljudi najviše veruju osmehu.

Danas je taj dan. Danas mu je i rođendan. iznenadiće ga, ionako mu nije kupila poklon, sve je dala advokatu. A on uvek sve razume. Duša mamina.

Pages