Nataša Đurović

Rođena 1974. u Kraljevu. Po zvanju diplomirani pravnik, a po opredeljenju borac protiv svega što predstavlja prepreku za život u kome ljubav i čovečnost imaju glavnu ulogu. Autor zbirke kolumni pod nazivom „Dnevnik dokone domaćice“ . https://www.facebook.com/djurovic.natasa/

...“Istina, Miloševićeva sahrana i nije bila neka manifestacija, baš... Malo ljudi, u dvorištu, ništa posebno, čak nije bila tim povodom ni nešto naročito rečita, s obzirom da je ginula za partiju i vođu, a neistomišljenike nazivala sramotom za zemlju. Verovatno je to neka dijagnoza“...

...“Reforme su neophodne, u svakom pogledu, ali uvođenje uniformi neće ništa promeniti, bar ne stvari od suštinskog značaja, a moje mišljenje je, što ne znači da sam u pravu, da iz zagovornika istih, govore diktatori i ljudi čiji svet nije makao dalje od osamdesetih. Ne kažem da sam izričito protiv uniformi, samo mislim da one nisu na listi prioriteta, ako zaista želimo neke promene“...

“...Koliko će kultura onda da košta, kad već sad nemamo pare za besplatan ulaz na promociju knjige, besplatan ulaz u neke muzeje? Nema se, ne može se, zar vam nije jasno?! E, da sad imam naočare za sunce, ukrašene cvetićima, rekla bih još i da me gledate u oči dok pričam...“

pojas nevinosti

“ … Od nastanka čoveka pa do danas, postojala su ponašanja koja su se smatrala neprihvatljivim, jer su remetila ustaljeni poredak i principe na kojima određena grupa funkcioniše. Šta se smatralo neprihvatljivim, zavisi od istorijske epohe, od stepena razvoja društvene svesti...”

„ ... Nisam ja od onih, da se razumemo, kojima decu donose rode. Nisam okoreli puritanac koji se zgražava nad svim onim što je, po prirodi stvari, ljudsko, lepo, ali sam protiv banalizovanja onoga što se zove intima i svođenja dostojanstva na nivo jeftinih predstava, pod izgovorom nekih, tamo, sloboda..."

“...Godine su prolazile, prestolonaslednik se navikao na domaće specijalitete, stomačne tegobe ga nisu tako često mučile, a i nastanio se u Belom dvoru zajedno sa svojom ženom, princezom i svoja tri sina, sve o državnom trošku...“

Vezu između rukopisa i crta ličnosti naslutili su još u antičkoj Grčkoj, veliki mislioci kao što je Aristotel, a kasnije su tu činjenicu koristili Bine, Frojd i ostali.

"...Želim da joj nedostajem! Želim da ponovo proživim trenutke strasti kad je sve oko nas postajalo ništa, kad se gubila i nestajala u mom zagrljaju, u šaputanjima, poljupcima…"

"...Uporedo, formiraju se druge manifestacije, pretedenti na titulu brenda, pa se u Srbiji pojavljuje ekstremni broj-jada! Projada, rakijada, kobasicijada, više im imena ne znam..."

I? Gde su šanse Srbije, globalno gledano? Ako mene neko pita, ni u ludnici nas ne bi hteli.

Pages