Nataša Đurović

...“Pravo na rad je zagarantovano svima, bez obzira na pol, poreklo, nacionalnost i sve ostale stavke koje se navode u državnim aktima kojima se proklamuje jednakost svih građana, pa i bez obzira na boju kose, očiju, dužinu nogu, visinu štikle, gustinu kose, lepotu i ostale kvalitete, koje je zaista suludo i pominjati...“

...“ Prvi letovi trebali su da krenu već krajem leta, jer je sve, po navodima Zorane Mihajlović, spremno. Onda, druga runda pregovora, pa treća, a narod, za sve to vreme, najpobožnije iščekuje vesti u vezi aerodroma, kao što neki čekaju izbavljenje iz pakla. Leto, drugo po redu, je na pragu, a šta je sa aerodromom?...“

...“Istina, Miloševićeva sahrana i nije bila neka manifestacija, baš... Malo ljudi, u dvorištu, ništa posebno, čak nije bila tim povodom ni nešto naročito rečita, s obzirom da je ginula za partiju i vođu, a neistomišljenike nazivala sramotom za zemlju. Verovatno je to neka dijagnoza“...

...“Reforme su neophodne, u svakom pogledu, ali uvođenje uniformi neće ništa promeniti, bar ne stvari od suštinskog značaja, a moje mišljenje je, što ne znači da sam u pravu, da iz zagovornika istih, govore diktatori i ljudi čiji svet nije makao dalje od osamdesetih. Ne kažem da sam izričito protiv uniformi, samo mislim da one nisu na listi prioriteta, ako zaista želimo neke promene“...

“...Koliko će kultura onda da košta, kad već sad nemamo pare za besplatan ulaz na promociju knjige, besplatan ulaz u neke muzeje? Nema se, ne može se, zar vam nije jasno?! E, da sad imam naočare za sunce, ukrašene cvetićima, rekla bih još i da me gledate u oči dok pričam...“

“ … Od nastanka čoveka pa do danas, postojala su ponašanja koja su se smatrala neprihvatljivim, jer su remetila ustaljeni poredak i principe na kojima određena grupa funkcioniše. Šta se smatralo neprihvatljivim, zavisi od istorijske epohe, od stepena razvoja društvene svesti...”

„ ... Nisam ja od onih, da se razumemo, kojima decu donose rode. Nisam okoreli puritanac koji se zgražava nad svim onim što je, po prirodi stvari, ljudsko, lepo, ali sam protiv banalizovanja onoga što se zove intima i svođenja dostojanstva na nivo jeftinih predstava, pod izgovorom nekih, tamo, sloboda..."

“...Godine su prolazile, prestolonaslednik se navikao na domaće specijalitete, stomačne tegobe ga nisu tako često mučile, a i nastanio se u Belom dvoru zajedno sa svojom ženom, princezom i svoja tri sina, sve o državnom trošku...“

Vezu između rukopisa i crta ličnosti naslutili su još u antičkoj Grčkoj, veliki mislioci kao što je Aristotel, a kasnije su tu činjenicu koristili Bine, Frojd i ostali.

"...Želim da joj nedostajem! Želim da ponovo proživim trenutke strasti kad je sve oko nas postajalo ništa, kad se gubila i nestajala u mom zagrljaju, u šaputanjima, poljupcima…"