Olga Tomović

Živim i radim u Beogradu.

Večeri su joj se stapale sa srcem. Onako premorena od truda da preživi dan, sa sutonom skidala bi osmeh i bacala ga u sledeću noćnu moru.

Donela je, nesretnica, još jedan sajam knjiga i sezonu premijera i sezonu salona i sezonu kulturnih ropaca koji dolaze uz jake istočnjačke ritmove, jake istočnjačke mirise i sanduk od prirodnog drveta posečenog iz novih nacionalnih parkova, ograđenih, uređenih, naplaćenih, pa pretplaćenih (za lokalno stanovništvo).

Ana se ne plaši reakcija, naprotiv, ona provocira reakciju posmatrača u nadi da će maker na taj način ovaj otkriti pravo lica iza svoje maske, jer u sadašnjosti maska je imperativ, čovek bez maske je go i u nemilosti socolioških, kulturnih i političkih postulata.

Pa, ko sam bre ja?! Nisam čovek, nisam niko i ništa, a pišem i to loše. Pevam, doduše sve ređe, umela sam da sviram, ne tako dobro, ne virtuozno, dovoljno ugodno za neka uha.

Tog jutra majka je ustala prva, hodala je gore-dole po obodima bašte kao da će svojim nervoznim koracima osušiti glavice bele rade koje su se preko noći otvorile na travnjaku.

Pevala je o ljubavi u vetar, u vacuum između njega i svetlosti. Pesmom je pravila most od suza i sunca, pesmom mu je pokazivala put nazad...

Umreću, a iza sebe neću ostaviti ništa više od eha bivše lepote koja će odzvanjati kičastim bojama u novom vremenu oštrih linija i preciznih emocija.

Aleksandra Ćosović - ВОРГ

Bila je prirodno ružna, neprirodno zapuštena i upadljivo glasna.

Srbija polako postaje država festivala koja gravitira da uđe na mapu svetske turističke ponude. Nudimo svetu iće i piće, a takođe i lepe, jeftine žene i dobru muziku. Pa šta tu ima da se ne voli?

Pages