Oskar Penjov

Rođen 1963. u Jugoslaviji i živeo u toj zemlji dok je postojala. Po zanimanju automehaničar i trgovac, radim u firmi kao plastičar, a kod kuće drvostrugar i papučar (služim moju gospođu).

Sada? Ovde? Šta ako neko naiđe i zatekne nas na delu?

Uvoz i upotreba stranih reči u domaćem jeziku često dovodi do modifikacije uvezene reči, kojoj se prema potrebi dodaju prefiksi ili sufiksi domaće reči, a rezultat toga je neka nova reč koja ubrzo postaje prihvaćena kao deo domaćeg žargona. Ukoliko ta nova reč bude prihvaćena i u široj javnosti, i zavuče se u preklapanja svih slojeva društva, ima dobre šanse da uđe u udžbenike i tako postane standardni deo leksikona domaćeg jezika.

- ’bar dan komšinice, daj mi pičić. – spremno odgovorim.

Svi nešto labrckaju, pa i ulične džukele.

Kako god, hrvatski nogometaši su se plasirali veoma visoko na tekućem mundijalu, a naše primadone mogu i kod kuće da treniraju balet.

Da bi pravilno izbaždarili jednakosti i nejednakosti, morali su izmisliti i standardizovati mere po baždarenim kategorijama.

O filmovima, muzici, televizijskom programu, naši ukusi prikazuju neverovatne razlike.

... a to je do početka mundijala...

Konfuzija se nekako neprimetno uvukla u sve gde se uvući može, pa i u nas.

Iskompleksirane bitnošću pred kamerama glume tvrde face, no imoušn, odlikovane medaljom kamena faca u lancu ishrane. Ipak, žude da razvuku kez pred kamerom, a možda bi i da pozdrave nekoga iz rodbine. I naravno, ne da im se, pa se ubedače, a face počnu da im se šoderuju.

Pages