Osvald Tomović

Savršeno je nebitno da li je neko u ovoj stranci ili onoj, da li je neko u ovom ili onom sindikatu, ili u kojoj je crkvi, jer svi zajedno su ubice. Svesno su uništili sve da bi okupator mogao tobože legalno da kupi sve što mu treba.

Salonci ne mare za narod, niti za državu, niti za život uopšte, već za titule i funkcije, za fotelje i seminare, putovanja o tuđem trošku i tako dalje. Oni su birokrate u najgorem smislu, gori od onih Kafkinih likova iz „Tvrđave“...

Isečak iz knjige u nastajanju.

Nastaje opšte rasulo koje će se sigurno pretvoriti u nove ratove. Za te ratove će naravno da se nabavlja oružje od istih onih birokrata u zemljama “velikih sila” koji su i u ovim prošlim ratovima opskrbljivali sve zaraćene strane, a između sebe glumili borbu za dominaciju nad svetom.

Ko je stvorio podlogu za stanje koje nas je snašlo? Ko je uništio nekoliko država zaredom na istom prostoru da bi u sve manje i manje državne jedinice zapošljavao sve svoje rođake i ostala goveda? Ko je uništio kulturu? Ko je uništio privredu? Ko je uništio zdravstvo? Ko je uništio obrazovanje?

Nekad i sad

Ne idu tama i svetlo jedno kroz drugo, pa bilo sa koje strane da dolaze. Potiru se i gase se međusobno i onda nema ničeg ni tamo ni vamo, ni nigde.

Ako je rat politika koja se sprovodi oružjem, onda je politika rat koji se sprovodi bez oružja.

Bili smo ljudi u narodu, bili smo jedan narod u državi sa mnogo naroda i bili smo deo države koja je imala pasoš sa kojim je bez vize moglo da se putuje u skoro sve zemlje sveta.

Balansiramo između boja, između senki i svetlosti, između podzemlja i nadzemlja, pravimo sve i svašta…

Pages