Osvald Tomović

Kao i po mnogim drugi pitanjima u životu i ovde je „dža ili bu“.

Sve to se desilo slučajno i propaganda koja rasparčava i prodaje zemlju pod sloganom “boljeg nemamo” je još slučajnija.

Pitanje je vrlo prosto: da li neprijatelje treba uklanjati sa teritorije koju smatramo svojom, ili da li treba da se uklonimo sa te iste teritorije i stvoriti svoju državu na zemlji koja ionako zjapi prazna, jer nisu uspeli da je prodaju nikom?

To se zove rat i to nikako ne treba zaboraviti, niti se treba prema toj činjenici ponašati kao da je sporedna ili nevažna.

Sadašnja (poznata, mada je verovatno i veća) cifra njihovog danka u krvi je sto hiljada ljudi godišnje.

Pošto je nemoguće razdvojiti kriminalce od njihovih šefova iz inostranstva, treba pronaći način kako da se uklone sa mesta gde se nalaze.

I tu su paraziti pobedili protiv naroda u bici koja bi se mogla nazvati “zauzimanje verskih objekata”.

Tako to vidi većina i ćuti.

Zemlja koja je postojala pre nekoliko decenija je uz pomoć današnjih prijatelja sadašnjeg rukovodstva ove države sistematski razbijana.

Nema demokratije, kriminalna banda sa niskim stanjem mentalnog razvoja se silom nametnula i silom pritiska da stanje sve nižeg obrazovanja i životnog standarda u bilo kom obliku postane normala, a „službe“ koje bi mogle to da rešavaju i da sprečavaju ne rade ništa. Bezbednost u ovoj državi ne postoji.

Pages