Željko Jovanović

Post

Deda Mrazov problem –Prvi

Političar i aktuelni funkcioner napisao je pismo Deda Mrazu. U tom pismu političar navodi kako je bio dobar i marljiv čitave godine i da, shodno tome, zaslužuje poklon.
Deda Mraz se raspitao kod pojedinih glasača, proverio je u medijima i uverio se da je političar bio dobar i marljiv, te da poklon zaista i zaslužuje.
Međutim, javio se jedan problem.
Političar koji je pisao pismo Deda Mrazu, u svom vlasništvu ima nekoliko stanova, kuća i par vikendica, tako da Deda Mraz ne zna na koju adresu poklon treba da dostavi.

Jelke

Za gospodina Lazića, laži nisu predstavljale neki naročiti problem. Njemu je više smetalo to što se lažima uopšte pridodaje neki značaj. Laži su, tvrdio je gospodin Lazić, prisutne na zemlji dugo koliko i sam čovek, pa kada ih je već nemoguće iskoreniti, bilo bi dobro navići se na njih i pomiriti se sa sudbinom.
-Mene lažu od rođenja. – rekao bi gospodin Lazić, građanin koji redovno izmiruje sve svoje račune, sagovorniku koji bi se požalio da ga je neko slagao.

Nisu svi isti

Jedan visoki politički funkcioner je od svog političkog prethodnika, pored funkcije, nasledio i atraktivnu ljubavnicu.
Nakon burno provedene ljubavne noći, dok je za njegovu ženu bio na poslovnom putu, političar upita svoju ljubavnicu:
-I, kakav sam bio? Da li sam bolji od svog prethodnika?
-Bolji si. –odgovori sanjiva ljubavnica.
-Hah! Znao sam. –reče zadovoljno političar. A posle narod kaže kako smo mi političari svi isti.

Biti najbolji

Dok je godinama radio kao električar, potajno je osećao strah da bi struja jednom mogla i da ga ubije. Međutim, preživeo je, a danas, kada je penzioner, tvrdi da ga struja nije ubila, ali da ne može da garantuje da to neće učiniti računi za struju.
Zato je, da bi se oslobodio svakodnevnog stresa, često boravio na reci u svojstvu strastvenog ribolovca.
Poznate su razne priče pecaroša i za njih važi da su najobičnije izmišljotine, nemoguće, simpatične lagarije. Međutim, junak ove priče se kune da je ono što mu se dogodilo istina.

Ptice su tog dana utihnule, vremenski uslovi su bili neodlučni, kiša nije padala, ali su bili idealni uslovi za nju. Slikar je u ateljeu dobio inspiraciju da naslika smrt, ulični pesnik je recitovao odu smrti i sve je u tom danu nekako mirisalo na umiranje. Istina je, naravno, da ljudi umiru i onda kada je napolju lep i sunčan dan, ali opet, verujem da je mnogo lakše napustiti svet po jednom ovakvom, sumornom danu.

Slepi miševi

Nakon opela

-Hoćeš sutra na sahranu našeg stranačkog kolege?
-Naravno.
-Skupiće se brojni svet.
-Stvarno? Da organizujem prikupljanje potpisa za izbore?

Dve prijateljice i jedan neplaćen račun

-Je l' bi spavala sa nekim za 100.000€?
-Dušo, spavam sa mojim debelim Miletom, a ni struju nije platio za prošli mesec.

Dedina zaostavština

Penzioneri u Srbiji

-Majstore, hoće li biti nešto od te mašine?
-Biće, biće... Nego, ja se tebe sećam iz škole.
-Pa ne znam, deluješ dosta starije.
-I jesam. Predavao sam ti likovno.

Jedan poznati političar i njegov sin

-Tata, a šta je to danas?
-Sine, danas su Zadušnice. To je dan kada se setimo naših mrtvih.
-Aaaaa danas su izbori...

Predrasude

Odluka dečakovih roditelja da malac stekne radne navike tako što će tokom letnjeg raspusta da pomaže ujaku automehaničaru u garaži, ispostavila se kao loša. Naime, razredni starešina pozvao je učenikove roditelje i požalio se da dečak ima ružnu naviku da psuje. Kada je, uz malo ustezanja, razredni sterešina objasnio o kakvim psovkama je reč, roditelji su nesumnjivo znali da je za dečakovu ružnu naviku odgovoran njegov boravak u ujakovoj garaži. Roditelji su se izvinili razrednom i obećali da će raditi na tome da se dečakova ružna navika iskoreni.