Zoran Petković

Rođen 1952. u Čačku, živi u Srbiji, ali time nije mentalno ograničen. Opsesivni kreativac opšteg usmerenja - muzika, stihoklepine, karikature, aforizmi... Decenijama uzaludno juriša na vetrenjače ljudske gluposti, nezavisno od njihovog porekla, popularnosti ili rasprostranjenosti. Rane koje pri tom nastaju, leči tradicionalnim narodnim medikamentima (točenim ili flaširanim), koje ujedno i koristi kao rastvarač za crnpurastu boju svoga humora.

Sloj pepela spaljenog vremena još je tanak, užas zločina preveliki, vraćanje kazaljki sećanja, dakle, trivijalno...

- E, jesi li čuo, juče u Centru za socijalni rad debil smrskao kamenom glavu ženi u prisustvu deteta!

- Ako!

- AKO!?

- Pa, on je Srbin!

- Kakve veze ima to što je Srbin?

- On je Srbin, a ona je Hrvatica, kurveštija...

"Sve je sranje sem pišanja a i to je sranje kada je uz vetar" (narodna mudrost)

Trenutni događaji u Kataloniji koji koincidiraju sa Dodikovim ko zna koliko puta ponovljenim pretnjama o otcepljenju Serbosnije, ponovno otvaraju pitanja o separatizmu i etničkoj homogenosti.

Stvarno, šta je potrebno servirati u tanjir (ili čašu) običnog čoveka da bi mu, umesto želje za sopstvenim zdravljem i brige za sopstvenu porodicu, prioritet naprasno preuzela megalomanska vizija njegovog vladara?

"Fata je Fata, a dvaput je dvaput" (tradicionalni erotski humor)

Najviše piramide vlasti zidaju se malterom od vazelina.

Pitalica...
- Ako se Tesaloniki na srpskom kaže Solun, kako se na albanskom kaže Karlobag?
- Kaže se - Niš!

Pages