Na buvljoj pijaci

“Izvol’те gospodine!”

“Šta Vam je ovo? Prvi put vidim ovako nešto lepo, privezak, broš?”

Ciganka sa jarko crvenim karminom i dijamantskim sjajem u očima, pljucnu košticu od trešnje i protegnu se kao mačka preko izloženih stvari, pa sa dva prsta, polako zagledajući ga, kao da ga prvi put vidi, uze privezak.

“Na ovo misliš, gospodine?”

“Da!”reče čovek.

“E, ovo ti je gospodine moj, nešto posebno! Privezak jedne princeze!” Videvši njegovu sumnju nastavi:”Nek’ mi umre majka ako lažem, rođeni!” Pa, još namesti slobodan dlan preko srca.

“Ma, molim Vas...”uporno će ovaj "Odakle Vama privezak “neke princeze”?”

“Sad’ ću da ti objasnim. Moj muž je pre nekoliko godina radio na nekom imanju u Francuskoj. Sve fina gospoda, zamak, veliko imanje, ma da ne veruješ, kao iz bajku! Posle nekog vremena umre matori gazda, Bog da mu dušu prosti, mnogo ružan bio, al’ sposoban! Dogovor je bio da mog muža isplati kada, posle nekoliko meseci, završi posao. Al’ umre on i njegov sin nije imao drugog izbora nego da mu pokloni nešto u vrednosti tog posla, dok se imanje ne izdeli na još neke naslednike i tako to. Je l’ me razumeš? I tako ti njegov sin, mnogo glup čovek, pokloni ovaj privezak mom mužu. Inače je pripadao očevoj velikoj ljubavi, nekoj meksičkoj princezi, u stvari, matori je trgovao dragim kamenjem i sin nije znao da poklanja pravi rubin, k’o krv crven, leb ti jebem, lepši ne postoji na svetu! Princeza je postala francuska snajka i stalno je nosila ovaj divni privezak, ali, na nesreću brzo je i umrla! Bog da joj dušu prosti! (stade Ciganka da se krsti) Tako ti moj muž ode do zlatara i proveri, ono, stvarno vredi!” Ciganka se udalji, opet, zagledajući u svojoj ruci privezak, kao da drži majušno srce. “Rubin ima posebnu moć!”nastavi ona šapatom. Pa značajno pogleda u kupca:”Svaka će da bidne tvoja! Evo, umrla na licu mesta, ako nije istina!”

“E, pa kada je tako vredan, zašto ga prodaješ?”sad već iznervirano poče gospodin.

“Jooooooooj!”uzviknu Ciganka,”Ne bih ja, nego, mi smo sirotinja, ej, nije to za nas, a meni treba novac, dete mi bolesno, baba stara, će da lipše, ni da je sahranim ne mogu! Ej, kuku, gospodine, teška muka naterala!” Poče da zapomaže Ciganka.

“Dobro, de, koliko tražiš za njega?”

“Pa, brat bratu ovo vredi mnogo više nego što tražim...evo, ne pomerila se sa mesta!”

“Koliko?”nervozno će čovek.

“Stopedeset evra! U zdravlju i veselju da ga imaš! Svaku da obrlatiš!”

“Sto!”

“Stočetrdeset! Pa nek’ ide život! Sreća ima da te prati!”

“Stodeset!”

“Stotrideset! Pa i ti ćeš tako princezu da nađeš, vidim da si lep i pametan, ali nisi ženjen! Ej, ima da navale na tebe!”

“Stodvadeset!”

“U, leb ti jebem, važi! Vidim da si privlačan, ali nemaš sreće, ovo će ti tu sreću doneti!”Pružajući ruku namignu Ciganka.

Ode čovek zajapuren od cenjkanja i sit Cigankine priče.

Posle nekog vremena ona viknu muža:”Rasim, Rasim! Hajde idemo!”

“Kako, bre, Penelopa, zašto?”

“Pakuj se i ne pitaj ništa! Podseti me da se ovde ne pojavljujemo neko vreme!”

“Zašto, bre, ovo nam je najbolji buvljak?”

“Joj, jebem te glupa! Dok si pio rakiju sa oni pijanci, ja sam prodala Princezin privezak!”

“Nisi valjda! Ubiću te Penelopa! Pa zar od naše ćerke najlepšu bižuteriju da prodaš! Ja sam joj poklonio, a ti bre alava za dvae’st dinara zarade!”

“Glup si ko k’rac! Nego sve ti opraštam, jer si joj dao ime Princeza! Jednom i ti nešto da potrefiš! ‘Ajde, usput ću d’ ti objasnim!”