pravopis

pravopis je skup pravila pisanja nekog jezika jer da nema pravila ne bismo se ovako dobro razumeli kako se inače dobro razumemo u zemlji srbiji koja toliko polaže na znanje i ulaže u znanje i u kojoj da bi bio jedan običan ministar unutrašnjih poslova moraš biti doktor nauka doktor ili ništa 
pravopis služi ne samo da znamo šta pišemo već da znamo i šta i kako čitamo jer da pravopisa nema možda bismo zaistinski poverovali da nas vodi svinja kao u orvelovoj farmi i da nam je car go kako veli andersen a da smo mi negde između zločina i kazne kako je dostojevski napisao za nas idiote
naš prosvetni sistem je toliko dobar da je ministar prosvete lično rekao da se mora uvesti strožiji način ocenjivanja jer sistem takav kakav jeste proizvede ogroman broj vukovaca za koje mnogi u ovoj zemlji smatraju da su ustvari ovce jer se do diplome magistrata i doktorata može doći i korišćenjem političkog sistema koji veoma uspešno zamenjuje obrazovni sistem a pritom manje košta manje se uči a lakše dolazi do dobro plačenog posla na kojem i ne morate baš raditi 
prosvetni radnici neodvojiv deo prosvetnog sistema su ljudi koji od države za učenje i vaspitanje ovih nejakih pleća na koja će se srbija u budućnosti osloniti skoro i da ne traži novčanu nadoknadu koja  ovakva kakva jeste je više nego simbolična jer su se prosvetni radnici dosetili jedne može se slobodno reći genijalne zamisli kako da u eri državne i sveopšte štednje u društvu rasterete državnu kasu tako da sav onaj nedostatak novca od države prosvetari nadomeste od roditelja  čiju decu izvode na put tako što roditelji neke posebne ocene iz posebnih predmeta dodatno plaćaju prosvetne radnike
najveći strućnjaci pravopisa u nas postaju naši najcenjeniji pisci i poete ulaze u akademiju nauka i umetnosti te  im tamo jedan čoek reče šta i kako i o čemu oni trebaju pisat kako bi svu lepotu našeg pravopisa proširili i van naših granica 
i oni pišu
ostali koji  nisu na najbolji način savladali prosvetni sistem države srbije ko što bi se reklo nisu se dali naterat u pamet ostaje da žive i rade neke druge poslove manje cenjene u ovakvom elokventnom društvu osuđeni da ništa ne razumeju i da ih niko ne razume jer nit čitaju kako je napisano nit pišu kako govore.

Jovica Živanović