2016.

Dogovor je da se nađemo u 9.00h u Beogradu. Ustao sam nešto ranije i u Starbuck cafeu preko puta železničke stanice ispijam prve gutljaje kafe uz listanje dnevnih novina. Na naslovnoj strani velikim crvenim slovima iznad fotografije naše fudbalske reprezentacije stoji: ''SRBIJA NA TRONU EVROPE!'' Čak i meni, koga sport i sportski uspesi ne zanimaju mnogo, ova vest  godi. Letimično gledam ostale naslove: ''PRAJD POSETILO 500 000 TURISTA'', ''SUTRA SVEČANO OTVARANJE ROBNE KUĆE IKEA'', ''ELEKTRONSKE ZDRAVSTVENE KNJIŽICE, BRŽE, LAKŠE, BOLJE'', ''SRBIJA ISPUNILA SVE OBAVEZE'', nemam više vremena da čitam, već je 8.20h i voz kreće za 5 minuta, plaćam račun za kafu 1,45 evra i užurbano ulazim na Železničku stanicu Požarevac.

Voz je postavljen na kolovozu. Na ulazu očitavam svoju ''VozPlus'' kartu i sedam par sekundi pre no što voz tačno po redu vožnje napušta stanicu u Požarevcu. Preko TV info koji se nalazi na svakom sedištu ispred, direktor Beko svim putnicima želi prijatan i ugodan put, a potom slede informacije o raznim popustima koje mogu ostvariti trudnice, deca do 10 godina, penzioneri, invalidi, studenti, socijalno ugrožene kategorije čija primanja ne premašuju minimalnu zaradu u republici od 650 evra.

Gledam kroz prozor kako predeo nestaje, jer pri brzini od 350km na sat, sve što vidim je jedna neprekidna horizontalna linija. Još ne stigoh da utonem u svoje misli kada me je ponovo virtuelni lik direktora Beka sa TV infa obavesti da je voz stigao na svoje odredište poželevši mi uspešan dan. Imam još 20min da se u dogovoreno vreme nađem sa svojim prijateljem. U Beogradu više nema saobraćajne gužve kao nekada zahvaljujeći metrou, dodavanjem još po jedne trake na autoputu u oba smera, gradskom prevozu koji zahvaljujući BusPlusu savršeno funkcioniše, te tako lagano sednem na gradsku biciklu kod železničke i uputim se ka mestu sastanka...

Jovica Živanović