Bilski susret

Obukao je svoju najbolju garderobu koju je preksinoć oprao, a noćas ispeglao na jeftinoj struji. Pogledao se odlučno u ogledalo, povukao je kragnu pozadi i izašao iz stana. Danas će je videti.
-Dobar dan želim. - obratio joj se sa uvežbanim osmehom na licu.
-Oooo dobar dan. Kako vreme leti... - uzvratila je osmehom.
-Mislite? Meni je svaki dan od trenutka kada sam Vas poslednji put video delovao kao večnost.
-Laskate mi - rekla je gotovo stidljivo.
-Zbilja. Evo, toliko se vremena znamo, a mi i dalje persiramo jedno drugom. Neće Vam smetati da Vas oslovljavam bez persiranja? Nekako je manje službeno.
-Neće, neće. Ali ja ću Vama morati da persiram...navikla sam tako. - uzvrati lepa devojka.
-U redu. Ako ti je tako lakše. Možda ćemo jednom preskočiti tu barijeru - nastavio je šarmiranje mladić .- A da, ovo je za Vas...za tebe.- pruži joj tada ružu.
-Jooj hvala najlepše, prelepa je. Niste trebali.
-Sitnica. Nego, očekivao sam tvoj poziv. Danima sam kao hipnotisan blenuo u telefon. - sa setom u glasu i očima reče mladić.
-Jednostavno, nisam ni imala šta da Vam kažem?
-Baš ništa?
-Nažalost...ništa. Nije do mene, znate to.
-Znam, ali...nadanje je vražja stvar.
-Nastavite da se nadate. Možda jednom...
-Posustajem... Teško je...
-Verujem Vam ali...niste jedini.
-Hoćete da kažete da nas ima mnogo?
-Ne možete ni da zamislite koliko. Juče sam usrećila jednog frizera. Možda sledeći put budem imala lepe vesti i za Vas.
-Zar frizera?- šokirano će mladić.
-Narod mora da se šiša. Profesora književnosti trenutno niko ne traži. Izvolite Vašu radnju knjižicu...overena je. Sledeći!
-Do viđenja. - potišten mladić napusti šalter.