Bogovi i Boginje

Od trenutka kada su neandertalci odlučili da se kultivišu kultivatorima i postanu ljudi, osmislili su gomile božanstava da bi ostali u trendu, a pećinske crteže svega i svačega veoma uspešno su pretvarali u statue kojima su se klanjali i prinosili žrtve. Žene onog vremena su predosećale da će jednom feministički kult biti veoma rasprostranjen, pa su zato osmišljene i boginje raznih namena. Bogove i boginje su rangirali po stručnosti i kvalifikaciji, a u skoro svim kulturama vrhovni bog je bio alfa mužjak među božanstvom. Vera u božanstva je bila toliko snažna da su čak i ovce imale boginje, a ukoliko bi se ukazala potreba za nekim novim božanstvom, bogovi višeg ranga su dobili priliku za počasnu snošku sa nekom atraktivnom boginjom, koja se misteriozno porađala za nekoliko minuta. I eto novog boga za ovo ili ono. Ministarstvo za sitna božanstva stare Grčke navodi da nema validnih dokaza za postojanje boga legendarnog tihog prdeža, ali je usmenim predanjem zabeleženo da je Posejdon bio bog mora, ali i bog kapitalnih prdeža pojačanog intenziteta sa svom infrastrukturom, a brojni izveštaji o cunamijima potvrđuju njegovo konstantno postojanje i danas, kao i intenzivnu prisutnost morskih algi, pasulja i kupusa u njegovoj ishrani. Kako god, svaki prdež koji ljudima impresivno olakšava život je božanstven, sve dok njegova posledica ne dopre do nosa.

U antičkom Rimu priča o božanstvima je bila božanstvena kao i u antičkoj Grčkoj, ali su Rimljani dodali još nekoliko bogova i boginja, uglavnom zahvaljujući Cezarovoj aferi sa Kleopatrom. Naravno, ovčarstvo je bilo rasprostranjeno i u antičkom Rimu, pa su se rimski i grčki oberbogovi dogovorili da ovčije boginje dodele ljudima kao predznak da će jednoga dana postati dvonožne ovce bez ikakvog božanstva. Pa, na neki način su i uspeli u tome, jer savremeni bogovi imaju titule predsednik, premijer i ministri. Dakle, monoteizam ipak nije dostigao svoj vrhunac, a verovatno i neće.

Staroslovenski narodi su takođe bili mnogobošci, ali sa manjim brojem božanstava od Rimljana i Grka, pa su njihovi bogovi imali mnogo više zaduženja. Nezadovoljni svojim statusom i mukotrpnim radom za koji su primali samo minimalac, jednoglasno su dali otkaz, te su sve njihove obaveze pale na pleća glavnog boga, kojem se ljudi i danas klanjaju. Svetska ekonomska kriza dovela je do opšteg božanskog kolapsa, pa su se rimska i grčka paleta božanstava svela na jednog boga, ugledajući se na tibetansku patrijaršiju u Pakistanu. Nejasno je kako onda pored svih obaveza Bog može sve da vidi i sve da zna.

Veličanstvenom pobedom na demokratskim izborima antičkog Egipta, Faraoni su bili smatrani božanstvima, jer je to bila njihova volja. Gradili su piramide da bi nakon smrti imali gde da budu pristojno sahranjeni, bez bojazni da će im javno komunalno preduzeće oduzeti grobno mesto, ako ne plate na vreme naknadu za održavanje grobnog mesta. Ali, nekako je postala praksa da i današnji faraoni, a pogotovu na Balkanu, smatraju sebe bogovima, spremni da zbog ličnog interesa žrtvuju čak i sopstveni narod.