Gužva na liniji 13

Neprijatan miris znoja u gradskom autobusu zamenjen je nametljivom aromom belog luka, što je značilo da se leto završilo i da je otpočela sezona gripa. Omladina je, kao po običaju, kritikovana zato što ne ustupa mesto starijima, a pripadnici omladine se nisu oglašavali povodom tih prozivki, već su nemo gledali kroz prozor razmišljajući valjda o životu koji tek treba da proživljavaju. Proživljavaju, jer, kako većina njih veruje, žive samo oni koji putuju svojim automobilom, a ne zagušljivim gradskim prevozom. Jedino slobodno mesto bilo je pored putnika koji je, vidno iznerviran i dosta glasno, pričao sam sa sobom.
- Karte ne pregled! -  bile su reči koje su se probile kroz pun autobus.
Ove reči uticale su na to da putnici počnu da se meškolje, a ponajviše jedan školarac koji nije imao ni autobusku ni geografsku kartu za nastavu tog dana.
Kontrolor sa strogim glasom započeo je pregled karata, barem tamo gde je to bilo moguće.
Par putnika su se odmah okomili na kontrolora  iz razloga što je karta poskupela, zato što su autobusi i dalje stari i zapušteni i zato što je u njima, gotovo uvek, gužva, a za to je kriva činjenica što autobusi nedovoljno često saobraćaju. Za sve te nedaće ispaštao je siroti službenik, uzgred trpeći uvrede.
Naravno, konrolor je te putnike preskočio i njima nije pregledao karte. Nije dobro  podgrevati dovoljno zagrejanu situaciju.
Izvređani službenik je preskočio i putnika koji je i dalje iznervirano razgovarao sam sa sobom.
Stigavši do mlađanog školarca, kontrolor je u njegovim očima video strah. Dobro je, pomislio je u sebi, ispuniće dnevnu kvotu za kazne.
Učenik je izašao na sledećoj stanici. Danas je, i bez kompletnog školskog pribora, naučio važnu životnu lekciju - kazne plaćaju tihi i povučeni, a ne bahati i ludi.