Ljubav i pravo (drugi deo)

Ljubav je neverovatan osećaj, implementiran u svakom svesnom živom biću, a služi da malo podigne emocije koje će uzdrmati adrenalin i blago pomutiti rasuđivanje. Postoje različite vrste ljubavi, koje izazivaju različite emocije, ali je zajedničko za sve vrste ljubavi da izazivaju stresno stanje svakog pojedinca. Pa da vidimo koje su to najčešće vrste ljubavi u našoj svakodnevici, koje nas tako uzdrmavaju i neprimetno nam krate život. 

Ljubav prema mačkicama

Onako, u kratkim crtama... Statistika izbeglica iz Japana ukazuje da muška populacija više voli mačke, a pogotovu mačkice, od drugih ljubimaca. Mačkice su umiljate i vole da budu mažene, tako da muška populacija često ima pune ruke posla. Taj fizički napor oslobađa neki električni naboj u vazduhu, od čega se mačkice stravično naježe i oblije ih znoj, a ispuštena vlaga podstakne apetit. I onda, pohasaju sve što dohvate. Sprovedene ankete na svim kontinentima, su pokazale da anatomski oblikovanu Ciciban kobaju, skoro sve mačkice sveta smatraju delikatesom. Znaju šta valja, pa zato normalni deo muške populacije poseduje bar jednu takvu, i održava baš kao i auto, redovno sipa gorivo i podmazuje.

Ljubav prema kozmetici...

... u velikoj većini inicijativu nalazi kod ženske populacije, svih vrsta. Kozmetika nije izmišljena slučajno, a izmišljena je da popravi blago havarisan lični opis, nečiji. Po pričama iz Bečke šume, prva dama planete se nešto zamerila tvorcu, pa je tvorac odlučio da je kazni sumnjičavošću u svoju lepotu, a ta kazna će se još dugo prenositi generacijama. Zato su proizvođači kozmetičkih preparata u stalnoj jurnjavi da damama svih generacija pruže mogućnost ulepšavanja ili prikrivanja nekih nedostataka. Ali, tvorac je ženama dodelio i mogućnost nerviranja muške populacije, pa se dešava da žena ponekad dobije i prirodnu kozmetiku, koja u svom trajanju menja boje, pri čemu štedi novac. Ništa lepše od kombinacije prirodnog i korisnog. Kozmetika je često presudan faktor u lovu na njega, koji dovodi do eskalacije smrtnosti muške populacije, jer kada ona ujutro skine šminku, on umre od straha. Nauka još nije otkrila zbog čega se brave na vratima parfimerije češće kvare od brava prodavnice alata.

Ljubav prema znanju i pravo na znanje

Neverovatno... pročitao sam oba naslova jedne knjige, i javilo mi se kao snovidenje, da uopšte nisam alergičan na domaću rakiju. Imam pravo da znam, i saznao sam.  Svako ima pravo da stiče nova saznanja, ukoliko to želi i ako smatra da mu je to potrebno. Znanje se ne dobija rođenjem, kao genetsko nasleđe, već se stiče od trenutka rođenja, i kroz život do trenutka smrti. A smrt je poslednje što saznaš, pre nego što tvorcu predaš elaborat svog života. Znanje je suština svakog napretka, jer bez znanja nema nauke, a bez nauke nema ni prosperiteta. Mladi ljudi se školuju, s nadom da će svoje obrazovanje i znanje, jednoga dana moći da unovče. Neki uspevaju u svojim namerama, pogotovu ako imaju i stranačku zaleđinu, a neki podlegnu sindromu fakolica. Fakolica je relativno nova, opaka društvena bolest, a javlja se kada fakultetski obrazovan čovek gura kolica sa malterom ili betonom, pri čemu zarađuje koliko i fizikalac sa svršenom osnovnom školom. A kolicima sa malterom ili betonom je potpuno svejedno šta je, i kako je svršio onaj ko ih gura.

Ljubav prema ribolovu

Sportski ribolov je uglavnom muški hobi, ali postoje i žene koje obožavaju ovaj rekreativni sport. Peca se sve, sa svim raspoloživim sredstvima. Muškarac snimi dobru ribu i instinktivno odmah baci mamac, nadajući se da će upecati trofejni primerak. Dobra riba skonta situaciju, pa onako naivno, proguta mamac i tako priprema teren za svoj trofej. Ubrzo dođe do sportskog upecavanja, pa do nekog sportskog mresta, i svi zadovoljni. Ribolovac ulazi na velika vrata u klub sponzora, a jadna upecana dobra riba postaje paćenica, pred kojom stoji jedna teška odluka... krzno od vizona ili nerca. Na njenu nesreću, a zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi u Jordanu, sve je češće krzno od nedoprcane dabrovine. Ribolovac odlazi na službeni put i ponovo zabacuje u nekim drugim vodama, a dobra riba se misteriozno pretvara u ribolovca i puštajući riblju čorbu, u svoju mrežu uvlači nekog dobrog soma. I onda će neko da mi priča kako na pecanje idu oni koji ne mogu da jedu.