Namaz

Nadimak je nešto što nas obeleži za čitav život. Punačka Milena je još u prvom razredu dobila nadimak Gica i to je verovatno dosta uticalo na njen kasniji anoreksični izgled. Salce je nestalo, ali nadimak je ostao do dana današnjeg.
Miloš je dobio nadimak Ajvar, jer je jednog dana u školu došao musav. Ispostavilo se da Miloš voli da maže ovaj proizvod od paprike na hleb, pa je zahvaljujući toj ljubavi dobio i nadimak. Ovaj princip za dodelu nadimka primenjen je i kod Lazara poznatijeg kao Laza Džem. Drugi đaci u odeljenju su bili uredniji ili nisu imali šta da jedu pa se za njihove nadimke moralo tražiti nešto što nije namaz, odnosno hrana.
Do završetka osnovne škole gotovo svi su imali po neki nadimak. Na primer, imali smo Đoleta, ali i Đoleta Elektrodu, čiji je tata varioc.
Jedan od srećnika koji je u osnovnoj školi izbegao nadimak je Petar koji čak nije postao ni Pera. Bio je i ostao Petar. Dolazio je iz bogate kuće pa nije mogao da dobije nadimak po namazu jer je guvernanta vodila računa o njegovom izgledu. Naravno, bio je najbolji đak i predsednik odeljenske zajednice.
Đole Elektroda je danas cenjeni varioc, nastavio je stopama svog oca i u potpunosti je opravdao svoj nadimak. Petar je takođe nastavio stopama svog oca i danas je uspešan političar. U osnovnoj je izbegao namaz oko usana, ali za njega danas kažu da je premazan na mnogo načina. Što se nadimka tiče, ima ih na stotine, a nabrojaću samo neke: Lopuža, Kriminalac, Ološ, Zlotvor...