Nedeljna jutra

Potpuno mi je fenomenalno kada se ljudi u poznim godinama prime na kompjuter, internet, guglanje, pišu nešto u Vordu, a ne na papiru, šalju meilove, a ne pisma. Mnogi moji prijatelji koji žive daleko, kupili su roditeljima računare i obučili ih kako se koriste osnovne stvari, sa akcentom na Skajp. Mnogim babama i dedama još uvek nije jasno kako je moguće da mogu da se čuju, a posebno vide, sa svojom decom i unucima koji su rasuti po raznim kontinentima, i to još - besplatno! Ja, niti imam žive roditelje, niti sam na nekom lepšem i srećnijem mestu, ali mi je divno što mnogi drugi mogu da se „viđaju” sa svojim najmilijim, neuporedivo lakše i komfornije nego nekada. Međutim...

Svake nedelje, između šest i sedam ujutru, iz nekog stana koji se nalazi veoma blizu moje spavaće sobe, sa letnjim pogledom na zelenilo, a zimskim na snežnu pastoralu, rington Skajpa, redovno rastera ptice koje su zalutale iz Zvezdarske šume, kao i moje, uvek nedeljom, i uvek iz istog razloga nedosanjane snove. Da stvar bude po mene tužnija, ovom starijem bračnom paru uvek je otvoren prozor, baš kao i meni. A da stvar bude još tužnija (opet po mene) - slabije čuju. Zvučnici odvrnuti do daske i naravno - viču u mikrofon. Prvo, treba jedno drugo da nadjačaju, a i daleko su im unuci. Ko zna koliko je mora i planina između njih? Eto, imam tu privilegiju da znam šta su komšije radile tokom sedmice. Šta je baba kuvala, da li su u supici bili rezanci ili knedle, gde se deda šetao, koliki mu je pritisak i nivo šećera u krvi. Ali isto tako, i šta su unuci radili od prošle nedelje do ove, koju su novu pesmicu naučili na srpskom i gde će na izlet. Ko je imao proliv, a ko zatvor. Ko koga voli više. Baba insistira da čuje da je voljenija, iako to dedi nije bitno. Najzanimljivije je kada pričaju svi u glas, pa niko nikog ne razume i onda kompletna priča mora ponovo. Na žalost, ja svaku reč čujem veoma dobro. Kada se završi komunikacija sa inostranstvom, onda njih dvoje opet prepričavaju sve iz početka, a ja ih ispravljam u delovima koje nisu dobro razumeli. U svojoj glavi.

I tako, u nedelju ustajem ranije nego radnim danima, ali nema veze, neka meni moje vremešne komšije požive još dugo. To su samo nedeljna jutra. Ove godine ću ih čuti pedeset dva puta.

Danas kuvaju musaku. Deda je upravo krenuo da kupi krompir.

Goran Stojičić