Foto: 
Julian Lozano

Priče iz kafanskog vilajeta - epizoda Mufljuz

Konobarica Marica je, osim "knjige šanka", vodila i svoju ličnu knjigu koja se zvala "Knjiga gostiju (crtice iz kafanskog vilajeta).” Za vođenje prve knjige bila joj je potrebna rutina i strpljenje, a za drugu joj nije trebalo ništa, jer su "kafanski sužnji" sami kreirali svoje priče koje je posle samo valjalo pribeležiti. Marici je beleženje takvih priča pretstavljalo posebno zadovoljstvo koga se nije odricala i nakon najnapornijih smena.

Jednu od takvih priča kreirao je i Boban Grmuša zvani Mufljuz, čest gost kafane, inače šibicar i sitan prevarant. Marica je ovako zabeležila:

Već šesti dan, posle šestog popijenog piva, Mufljuz primiče flašu levom oku, gleda nešto unutra, a zatim primiče grlić flaše ustima i šapuće nešto, praveći grimase. Toši limaru koji sedi za stolom u ćošku, kod wc-a, dosadilo da to gleda, pa prišao Mufljuzu i upitao ga: "Šta koji moj gledaš u tu flašu i šapućeš? Što lepo ne kažeš na glas da te svi čujemo?"

Boban ga pogleda, pa reče: "Unutra je duh."

"Kakav duh?", upita Toša.

"Pa duh iz boce.", odgovori Mufljuz.

"I šta hoće taj duh?"

"Hoće da me vređa.", odgovori Mufljuz. Vidi Toša da je đavo odneo šalu, pa poče posmatrati Mufljuza onako ispitivački, a sve u nameri da pronikne u dubinu njegove duše, jer sa Mufljuzom nikad nisi načisto da li je stvarno odlepio ili pokušava da napravi još jednu od sitnih šibicarskih prevara.

"Daj da vidim tu flašu!"

"Evo ti." pristade Mufljuz. Toša poče gledati u dno flaše, pa najposle reče: "Nema ovde ništa."

"Ne znaš ti da gledaš.", reče Mufljuz, uze flašu i nastavi da gleda u nju.

U taj mah u kafanu ulazi Jovica Cigan sa tamburom o ramenu i kad vide ovu dvojicu, priđe im i upita o čemu se radi?

"Pričamo sa duhom iz boce.", reče Toša limar i namignu Jovici.

"Znam čoveka." reče Jovica.

"Ma ne pričamo o čoveku, već o duhu, jebem te nagluvog!", brecnu se Limar na Jovicu. "Pa to ti govorim.", nastavi Jovica, "Taj duh je ustvari Pera Kazandžija koga smo sahranili pre šest dana. Sad mu duša luta i po svoj prilici se zaglavila kod Mufljuza u flašu. Od kad ti pričaš sa tim duhom?", obrati se Toša Mufljuzu.

"Pa danas je šesti dan.", odgovori Mufljuz.

"Jesam ti kaz’o!", uskliknu Jovica, pa popravi tamburu na ramenu, što je uvek činio kad bi hteo da bude u pravu.

"Pera je umro pre šest dana i sad duh ne može da se smiri nego luta."

Limar opet pogleda Mufljuza pa ga upita: "I šta kaže taj duh?"

"Kaže da će biti propast sveta.", odgovori Mufljuz, onako nezainteresovano.

"Dobro, to znamo, i šta još? "

"Prvo će da stradaju limari.", nastavi Mufljuz.

"Aha, a kako ćete vi mufljuzi da prođete?"

"Pa mufljuzi će da izvrdaju, kao i uvek.", odgovori Mufljuz smireno. Na to će Jovica muzikant: "A šta kaže za nas muzikante?" Mufljuz ga pogleda ispod oka pa reče: "Pa kaže mi, da dok ti noću po kafanama udaraš u tamburu, neki limar ti tambura ženu." Jovica pogleda u Tošu, a Toša u Mufljuza:

"Slušaj ti šibicaru," poče Toša povišenim tonom, "nemoj da lažeš da ti ne bih tu flašu sa sve duhom nabio u dupe!" Mufljuz mirno ustade i ode iz kafane, ne plativši račun, a Jovica se obrati Toši:

"U pravu je Mufljuz, biće propast sveta."

"Misliš?", upita Toša.

"Ma sto posto."

 "Pa, da popijemo pre nego što propadnemo?"

"Pa ajde, ali nemoj pivo, neću da se i nama pojave duhovi."

Na kraju je limar pristao da plati i Mufljuzove ture samo da se priča o "tamburanju" Jovičine žene ne širi dalje iz kafane.

Komentari

Komentari