Sitnine

Povišena koncentracija prašine, gužva, zevanje pospanih, umornih lica kao i raznorazni mirisi koji su se mešali između stisnutih putnika, koji su se gurali u autobusu na liniji broj 13, nije smetalala zaljubljenom paru koji se smestio na pretposlednjem sedištu. Na sredini autobusa krupni, nervozni čovek, koji je iza sebe ostavljao naporan dan na poslu, pokušao je svom snagom da otvori zagljavljeni šiber, ne bi li sebi i izgužvanim putnicima podario tračak svežijeg vazduha. Nervozu mu je dolivala žena sa korpicom od pruća koji se u njenim rukama klatio poput matematičkog klatna. Blitva, litarski jogurt i vekna hleba zamišljeno su se ljuškali u umetnički savijenom pruću koje je sačinjavalo korpicu. Mali teret je poput upornog detlića udarao nervoznog putnika po zadnjem delu kolena koji je pokušavao da ignoriše ofanzivu na njegov nervni sistem.
Za zaljubljeni par ništa nije postojalo osim njih samih. U ranim četrdesetim, nimalo lep muškarac, sa zarađenim hendikepom u kuku, grlio je svoju nešto lepšu polovinu i šaputao joj med u ušnu školjku. Hendikep mu je pomogao da dobije poslednji posao, budući da se zakon nešto malo zauzeo za osobe sa invaliditetom. Kada je završio sa pričom o tome kako mu je nedostajala za vreme čitave smene, muškarac sa hendikepom prepičavao je doživljaje sa posla tog dana. Superheroj u vidu radnika, uspeo je tog dana da, svojom neposlušnošću i samostalnom inicijativom, spase firmu od sigurne propasti ili bar velikih gubitaka. Za taj čin spasavanje je dobio pohvale, ali njemu, kako kaže,  nije stalo do njih. On samo radi svoj posao. Njegova devojka, koju godinu mlađa ili možda i koju godinu starija, teško je proceniti broj godina ispod nevešto nanešene šminke, pokazivala je veliku zainteresovanost za njegovu priču. Žena nije imala visoki koeficijent inteligencije, naprotiv. Ona je znala vrlo malo o svemu. Znala je to da je imala teško detinjstvo, da je propatila od strane očuha i ljubomorne majke, znala je da ne želi mnogo da razmišlja o prošlosti i znala je da je sada srećna uz svog superheroja. Često je predosećala da on preteruje u svojim pričama, da je i laže ali njoj to nije smetalo. Znala je da joj sve to govori zbog ljubavi koju oseća prema njoj, da želi da je zadivi i ona je to cenila. I sam muškarac bi osetio taj trenutak, ali ga je vešto ignorisao i držao se svoje priče. Zahvalan je što je ima, kao ljubav njegov života i kao vernog slušaoca njegovih izmišljenih avantura. Njih dvoje imaju jedno drugo ma koliko sažaljene izazivali u momku koji sedi na poslednjem sedištu u autobusu. Njima je sve drugo nebitno na ovom svetu, on je za nju buntovnik svoje vrste, sposoban radnik i skroman heroj, a ona je za njega njegov „mirisni cvetak“ i „život“ kako ju je oslovio par puta.
Na semaforu koji je autobus upravo prošao ostao je mali, bucmansti rom sa svojih deset godina i plastičnom kofom ispunjenom sapunicom i sunđerom. Pored svog alata i mladih godina ostao je i sa svojim umišljenim talentom za pevanje i maštanjem da će jednog dana biti poznata pevačka zvezda. Njegov umišljeni talenat i bestidnost donosila mu je više novca od pranje šoferki. Zabavljao je vozače koji su čekali zeleno svetlo i oni bi mu za to redovno davali par kovanica. Danas je skoro ostao bez glasa a to je dobro. To znači da će se majci, braći i večito pijanom ocu vratiti sa dovoljno novca da kupi svoju slobodu tog dana. To znači da neće dobiti batine i da će na spavanje otići sa punim stomakom. Zarada koju je ostavario mladi, netalentovani pevač je ništavna, ali za njega je značila mnogo i on je bio presrećan dok je slušao zveckanje tog sitniša u njegovim kratkim pantalonama.
Zarada romskog dečaka je zbilja bila ništavna, naročito za vozača skupocenog automobila koji je projurio na crveno svetlo. Mladom romu, koji se inače oduševljavao ovakvim automobilima iako nikada nije inkasirao ko zna koliki novac od vozača istih, nije promakao ovaj momenat. Sa uzbuđenjem je posmatrao kako je vozač projurio, a da, pritom, nije izazvao saobraćajnu nesreću. Vozač skupocenog automobila trubio je na spora vozila u saobraćajnoj gužvi. Nervirala ga je činjenica da takve „kršine“ guše saobraćaj. Možda bi ga gužva i manje nervirala da danas ,u svom privatnom poslu, nije izgubio ogromnu svotu novca koja za sve ostale pomenute likove  u ovoj priči predstavlja nešto nepojmivo.