Šumska kriza

U šumi je raslo opšteživotinjsko nezadovoljstvo. „Od pamtiveka moj stambeni objekat nazivaju kućicom, a ja plaćam porez na nju kao da je višespratnica!“ , žalio se puž. Nezadovoljsto nisu krili ni puževi golaći: “Mi ne plaćamo porez na kuću, ali nam svakodnevno pišu kazne zbog nudizma.“ I jedni i drugi saglasni su da su puževi ljigava stvorenja, ali nedovoljno da bi se dokopali vlasti i spasa.
Čopor vukova koji je krenuo u emigraciju nije bio raspoložen da daje bilo kakve izjave. Samo je jedan od njih usput prokomentarisao: “Odlazimo zauvek iz ove vukojebine!“ Što se emigracije tiče, „Unija ptica stanarica“ ozbiljno razmišlja da se priključi „Savezu ptica selica“. Od krilatih stanovnika šume jedino slepi miševi ne razmatraju mogućnost odlaska, ali oni su ipak slepi. Uistinu, tu su i leptiri, ali oni, kako kažu, na svu sreću žive samo jedan dan.
Lukavstvo lisice očigledno nije dovoljno da se preživi u šumi u ova teška vremena. „Pas bre nema za šta da me ujede!“ , besna je lisica.
Sa druge strane tu su tetrebi koji su zaljubljeni u vođu i koji verno prate svako njegovo obraćanja. Iako nikom nije jasno kako je on tu dospeo, vođa, inače mravojed, upravo drži istorijski govor svojim pristalicama u kojem kaže kako on u životu ni mrava nije zgazio.