Svašta nešto (dvadeseti deo)

Kada je Odisej, mačo kralj Itake odlučio da se iz čiste dosade pozabavi trojanskim ratom, angažovao je Homera za svog putopisca, koji je opisivao njegove avanture onako kako je to odgovaralo Odiseju, a da pri tome Penelopa, Odisejeva gospoja ne posumnja u Odisejevu hrabrost i vernost. A Penelopa nije znala da je Odisej u međuvremenu završio srednju poljoprivrednu gimnaziju. Kao svršeni student, morao je da obavi ferijalnu praksu da bi diplomirao, pa je sejao gde god je stigao. Znajući da Odisej u zaleđini ima boginju Atinu, Homeru nije trebalo posebno objašnjavati kako da piše istoriju...

6. pevanje uz Bitlse, govori nam o Odisejevom parkiranju na pola metra od feničanske obale, gde ga je prilično kontuzovanog dovela sirena. Mogla je da ga dovede do ove obale direktno i mnogo brže, ali glupača je morala da obiđe planetu više puta zbog nekih akcijskih rasprodaja peraja. Ukuntani Odisej se probudio u neverici da ga je iz polumrtvih podigao smeh mladih i zrelih Feničanki. Kakva Penelopa, kakva Itaka, kakvi bakrači, ovo je raj za kraj. A na obali je bila i Nausikaja, ćera feničanskog kralja Alkinoja, sa sve sluškinjama. Pokazale su mu put do palate, i tu uslugu su naplatile po dvaput. Ali se nisu usudile da ga prate do palate, jer im je boginja Atina jasno stavila do znanja da će im se krvi napiti ako se desi još koja naplata.

7. pevanje uz pratnju orkestra Bakije Bakića, nedvosmisleno svedoči o Odisejevoj putešestviji do kraljeve palate, dokle ga je pratila boginja Atina pretvorena u devojčicu. Pravi pedofilski uzrast. Međutim, obzirom da je pedofilija tamo i onda bila sasvim normalna stvar, niko nije postavljao pitanje o identitetu stranca. Mogla je da se pretvori i u bengalsku tigricu, ali to bi izazvalo radoznalost meštana.

8. pevanje sa bečkom filharmonijom opisuje gostoljubivost feničanskog kralja, koji je u čast stranca (u daljem tekstu ovog pevanja: Odisej) priredio gozbu na velikom ovalnom stolu, dopremljenom iz Švedske, Na toj zabavi, neafirmisani mladi pevač je pripovedao o trojanskom ratu, i dok je pevušio hvaleći Odiseja, stranac je nekoliko puta zaplakao, i to tako da se i lokalnim radodajkama vratila nevinost. To cmizdrenje nije promaklo kralju Alkinoju, za kojeg Homer nije naveo da je završio policijsku akademiju, pa je stranac policijski suptilno upitan zašto drami kada god se spomene neka avantura u kojoj aktivno učešće ima Odisej, i zatražio mu je lične isprave na uvid.

9. pevanje sa patrijarhom i kardinalima Zulu plemena, konačno otkriva kralju Alkinoju strančev identitet. Odisej se pridružuje mladom pevaču i počinje hvalisavu storiju svoje putešestvije, kako je razbucao Troju, sve trojanske konje, pa i Helenu trojansku. Posle Troje, nameračio se na Kikonce, pa je i njihov grad malo počistio, ali Kikonci su uspeli da ga najure, jer počeo da pajšla i Kikonke. Dalju mirnu plovidbu narušava bura u blizini Malije, i šalje Odiseja sa društvom u zemlju Lotofaga, plemena koje jede lotos. Dobro plaćeni Homer nije objavio da je lotos bio ukršten sa bunikom, samo je naveo da je jedući fatalni lotos, Odisejeva banda zaboravila da treba da idu kući. Ubili se k’o nemci, pa su zaboravili i kako se zovu. Uz nadljuski napor, Odisej je jedva uspeo da ih odvuče odande. Ovo pevanje dalje govori o kiklopu Polifemu, koji je u apartmanima svoje pećine na Siciliji pohasao nekoliko Odisejevih lajkera. Po Homeru, Odisej je pobedio Polifema tako što ga je oslepeo upaljenim kolcem, dok je ovaj spavao. Da Penelopa ne bi pomislila da je Odisej blago nastran, Homer nije prikazao da je Odisej zaskočio Polifema s leđa dok je ovaj brao šumske jagode, i nabio mu svoj veliki napaljeni kolac tako, da je Polifemu ispalo oko.

10. pevanje nastavlja Odisejevo hvalisanje, gde pristrasni Homer navodi da je Odisej dobio vreću sa vetrovima od boga vetrova Eola, ono kao zbog plovidbe. Ipak, Odisejeva družina je, glumeći Pandoru, otvorila vreću i pustila vetrove koji su ih vratili odakle su došli. Zbog ulepšavanja epa, Homer izostavlja podatak da su vetrove proizveli Odisej i družina, kao posledica prežderavanja pasulja. Verovatno zbog toga čarobnica Kirka Odisejeve ljude pretvara u svinje, ali glasnik bogova Hermes Odiseju daje neku travu koja je sprečila da i Odisej postane krmak. Naravno, Homer ne prikazuje da je Kirka ostavila Odiseja u ljudskom obliku da bi dobrano zasejao i njenu parcelu. Homer je ćutao i o Hermesovom diskretnom upozorenju Kirki, da bi mogla imati ozbiljnih problema sa boginjom Atinom, ukoliko bi se Odiseju dogodilo nešto neugodno. Kirka je dobro znala da nerviranje boginje Atine može izazvati ozbiljne posledice, i bila je dovoljno mudra da vrati Odisejevim ljudima ljudski izgled, i pusti ih da odu. Čak je bez naplate dala uputstvo Odiseju kako da stigne do boga Aherona, koji je i čuvar reke Aheron podzemnog sveta Hada.

Će da se desi još...