Svašta nešto (treći deo)

Jedna sasvim obična legenda kaže, ako ne laže, da je hor tajvanskih slonova najavio rađanje jedne nove zvezde u znaku velikog majstora za popravke frižidera. I zvezda je rođena, toliko sjajna da se mogla videti na svim nenaseljenim planetama sazvežđa Mali Zmaj, pa čak i na milionima malih ekrana velikog Luksemburga. Legedarna legenda navodi da mu je majka bila naturalizovana kineska Koreanka, dok mu je otac bio tibetanski mastif iz severozapadnog dela jugoistočnog Burundija. Majka je često govorila ocu: dodaj mi brus, skini mi brus, hoćeš li, aj pali, što ti je mali, pa su mu reči brus i li ostale urezane na levoj butini. Zbog toga je, jednog svečanog trenutka na banketu sa meditacijom, dodelio sebi ime Brus Li.

Vrlo rano je ostao bez roditelja, koje je slučajno gurnuo sa litice dok je upražnjavao jogu, pa je detinjstvo proveo u jednom kineskom hramu gde je brzo naučio kako da pojede čak tri zrna pirindža samo jednom rukom. Na osnovu ovog iskustva nastala je sentenca: zrno po zrno, rižoto…što je osnova za milione načina pripremanja čokolade sa rižom. U toku odrastanja, usavršavao je mnoge tehnike svega i tako je razvio inteligenciju svoje desne cipele. Odrastanje je donosilo nova iskustva, pa je svoje tinejdžerske oči bacio na lepu mladu Japanku. Gospođica Picakojama nije ostala ravnodušna, nego je ubrzo ostala blagoslovena, bez blagoslova. Ali, njen otac nije bio posebno zadovoljan izborom svoje miljenice, pa je poslao grupu nindža umetnika, da trajno reše problem. Nekoliko dana kasnije, šest brodova je vraćalo rasklopljene nindže u Japan, dok je mnogo većem broju nindži podignut spomenik, kojem svake godine dolazi veliki broj hočasnika, iz celog sveta, a i sa drugih paneta. Nevinu Japanku su sa decom vratili u Japan, srećno je udali, pa je rodila osmorke u trećem turnusu. Sva deca su bila kosooka, ali su se Lijevići razlikovali od ostalih, po najozbiljnijoj agresivnosti. Zbog toga je Japan objavio Kini mlaki rat sa tendencijom hlđenja, jer za nešto ozbiljnije nije bio raspoložen, i zabranio kineskim novinarima u Indoneziji, da prave selfije sa gejšama u pozadini, a Kina je oštro odgovorila zabranom ulaska japanskih ajkula u kineske vode.

Zahvaljujući nastaloj situciji, Brus je odlučio da ode preko velike bare i tamo nastavi svoj skromni život. Oženio se svojom ženom za koju neki tvrde da je prethodno, u više navrata, bila tuđa, a kojoj je novokomponovanim praktičnim vežbama, brustalno oteo nevinost. Ona mu je zbog toga, iz čistog inata rodila sina, koji je krenuo njegovim stopama, izostavljajući neke kineske puteve, slabijeg kvaliteta. U međuvremenu, zatvorio je dve aikido škole Steve Signala, i otvorio osnovnu školu kung fua. Malo kasnije je pootvarao srednje škole, nebrojene fkultete, pa i univerzitete borilačkih umetnosti, zbog čega je dospeo na filmsko platno. Zaređao je nekoliko filmova, u kojima je mlatio negativce, koji su mu silovali prababinog papagaja, i prodavali perje američkim indijancima, za kićanke. Svaki njegov film se bazira na nekom usranom događaju, koji ga emotivno pogađa kao pesma u kafani. Posle emotivnog šoka obuzima ga gnev, i kreće u krvnu osvetu. Pri tome, malo dobije po tamburi, a onda kreira genocid nad jadnim i bespomoćnim negativcima. Po dolasku policije, izjavljuje da nema pojma o čemu je reč, što potvrđuje i nekoliko stotina golubova na dalekovodima.

Slava i stečeno bogatstvo mu je omogućilo da pored praška za veš kupuje još neke praškove, koje koristio umesto jutanje rakijice, tek da otvori oči. Zahvaljujući tim praškovima, jednog sunčanog dana, dok je padala kiša, pronađen je ukočen u svojoj gajbi. Lekari su prvo pomislili da se ukočio od hladnoće, pa su pokušavali da ga omekšaju, ali Brus je ostao čvrstog stava bez namere za promenom. Posle treće kafe, jedan od rezervnih vozača hitne pomoći, zaključio je da je Brus Li bio toliko psihički premoren, da je odlučio da pošalje svoju dušu na večiti odmor. Njegovo i dalje ukočeno telo, sahranjeno je uz počasti kakve su imali samo drug Tito, Staljin, Atila, Aleksandar i još nekoliko hiljada nepoznatih Kastrovih boraca. A legendu o ovoj legendi, prepričavaće bilijarde Kineza kroz istoriju, tokom sledećih milenijuma.