Živi bili, pa uvideli

Kada grom opali po nekome, taj dotični neko odmah savlada gradivo poznavanja prirode i sa novostečenim saznanjem kreće na brifing kod Tvorca. Ipak, ima i onih na koje je kosač akutno alergičan, pa im Tvorac odloži gostoprimstvo, a poznavaoci genetske astronomije tvrde da takvi u svojoj genetici imaju i genetiku koprive, tako da se od njih veoma lako može dobiti koprivnjača. Uglavnom su veoma stručni u građevinskoj biologiji i pogodni za izgradnju živih zidova mnogih namena, a posebno u bliskoj okolini državnih objekata od vitalne važnosti. Lako ih je prepoznati, jer se oglašavaju grupnim gromoglasnim gakanjem zahvaljujući svojoj neverovatnoj moždanoj masi koja ima čak dve vijuge više od bilijarske kugle, a poneke na javnim skupovima veoma realistično padaju u nesvest, čak toliko da bi se i Neimar zabrinuo za svoje folirantsko umeće. Tako brzo napreduju u karijeri da kompjuterizovana knjiga rekorda ne stiže da zabeleži vrtoglavi uspon od osnovne škole do fakultetske diplome koju prihvataju raširenih ruku, a posebno nogu.

Na zapadu ništa novo, a na istoku stare priče. Dakle, ako na zapadu nema ništa novo onda su i na zapadu stare priče, dok su stare priče sa istoka nepobitan dokaz da na istoku nema ništa novo. Na osnovu dokaza izvedenih iz takta zaključujem da su istok i zapad isti, jer je frapantna novost sa istoka i sa zapada da se još uvek drže starih priča. Obzirom da nam nisu ni dragi ni bliski, možemo da uputimo javni vapaj našem veličanstvenom ministru odbrane koji je sve specijalne vojne obuke savladao za samo nekoliko dana, da uzme gumicu u svoje nepokolebljivo stručne ruke, i glamurozno ih obriše sa bočnih nam svetskih strana atlasa, pa bi nam tako ostali samo sever i jug. Jer svaka gumica u rukama našeg slavnog ministra odbrane je ubojita. Sa ljubaznog severa nemamo čak ni jednostavni virtuelni seks sa napaljenom Skandinavijom, a još manje nešto konkretnije, osim hladnih vetrova svih vrsta, oblika i namena. Tako da bi najnoviji model nano gumice najnovije generacije bio veoma efikasan po pitanju severa. Što je južnije to je tužnije, a opušteno se može reći i ružnije, proporcionalno južnijem. Za neku selendru u nedođijama Mozambika selo Ariljača na Kosovu je Tokio tridesetog veka, ali je za istu Ariljaču Kuršumlija metropola srednjeg veka. Znači, ni daleki jug nam nije baš nešto neophodan, pa bi naš ministar odbrane mogao da nam upriliči jedno rekreativno brisanje juga, iz čega se novi zaljučak izvodi iz novog takta da je Beograd na vodi Hong Kong na suvom predaleke budućnosti za sav ostali svet koji čini Srbija sa svojim prelepim plažama na Panonskom moru i rajskim ostrvima Pacifika. Prema tome, svako čudo u Srbiji po automatizaciji postaje svetsko čudo, a Srbija postaje idealno odmaralište za začuđenu Alisu jer je obećana zemlja i dalje zemlja čuda. Lokalne guske će i dalje gakati, rodiće nova jabuka koju će podeliti Adam i (St)Eva, a to malo obrezane loze zameniće novozapaćena šljiva, čak i u srpskoj Africi. Bilo kuda Srbija svuda, a to dokazuju i novopečene Srpkinje mnogih plemena amazonskog sliva koje su počele da konzumiraju jelek i opanke. Živi bili, pa uvideli.