Ta divna stvorenja... Majke

Majka. Žena koja ti da život i neretko smatra da samo ona ima pravo da ga oduzme. Žena koja ti briše usrano dupe i hrani mlekom iz svojih bolnih sisa. Ona koja ti želi najbolje, a plaši se najgoreg. Ne spava dok se pijan ne vratiš iz noćnog izlaska, briše za tobom, zove te te da proveri jesi li ušao, jesi li pošao, otišao, došao, prošao, našao… Žena čije rečenice ostaju vo vjek vjekov urezane u koru velikog mozga i progone te do smrti i koje, jebiga, i ti ponavljaš svojim mladuncima. Te stoga… Pogledajmo fabulozni spisak tih maestralnih izjava:

- Skrašavaj se!

- Sve ću da pričam vašoj deci.

- Mutna pena me spopala!

- Pravićete vi mene od blata.

- Zapamtite kad ste nešto dobili od mene.

- Tražićete vi mene, polako samo.

- Nemoj da si mi se obratila.

- Da me nisi zovnula.

- Imate vi majku što nema niko.

- Nek vam se dušmani smeju!

- Nemam kome da pričam.

- Daklem, vama čovek ne vredi da govori!

- Što je čovek prema vama bolji, vi ste sve gori.

- Pitaću te kako ćeš sutra da ustaneš.

- Nisam stala ceo dan.

- Vidi onaj odozgo sve.

- Svanuće dok trepneš.

- Niste vi bili bijeni.

- Ko da ste s robije pušteni.

- E sad ste pojeli i nikad više.

- Ostaćete vi s ocem.

Živele majke!

Jelena Andonović