B-Day

Teško vrijeme za matore prijatelju moj
Na zidovima naši tragovi
Mi kružimo ko psi
Djevojke se ne obaziru za nama
Njihove kose bude sjetu
Dug je put do vječnosti
I mi ga prelazimo šutke i u miru

Hej stari sjeti se i reci mi nešto u njoj
Hej stari plati gem prijatelj si moj

AZRA – Teško vrijeme

*****

Došao je i taj dan. Ponavlja se svake godine u isto vreme. Ima ga svako od nas. Neko odluči da ga propisno obeleži, neko ne. Način obeležavanja, verovatno, zavisi i od ukupnog broja ponavljanja tog dana u dosadašnjem životu. Obrnuto srazmeran je broj ponavljanja sa brojem proslava. Što više ponavljanja, želja za proslavom je manja. Isto kao i kod seksa. Što si stariji, sve više se baviš ili si primoran da se baviš stvarima, za koje si ranije mislio da su nebitne i nezanimljive. Seti se, recimo, svog 18og rođendana, pa na dalje...

Naravno da vreme u kom živiš danas, nije isto kao ono kad si proslavljao punoletstvo. Koliko se ja sećam, moja proslava i nije bila nešto spektakularna. Ekipa besposlene klinčadije iz kraja, ispred lokalnog podruma pića, sa velikim, zidarskim pivom u svakoj ruci. Odnosno, pivom u jednoj i pljugom u drugoj ruci, poza koju su upražnjavali početnici nikotinske zavisnosti. Nije bilo sega-mega-giga žurke u zakupljenoj sali nekog poznatog hotela, nije bilo ni eksluzivne večernje toalete, ni kvazi fensi klinkica koje nose još fensije poklone, ili koverte sa kintom, a ni važnih gostiju iz sfere politike, estrade ili podzemlja. O belom odelu i zlatnom ručnom satu i da ne govorim. Jedini „viđeniji“ gost bio je vlasnik pomenutog podruma pića. Što se tiče krpica, preovladavao je pazarski „petstokec“, engleske „martinke“ i američka „vijetnamka“ u raznim bojama i maskirnim dezenima. Za poklon audio kaseta, ili u skupljoj varijanti kompakt disk. I pivo. U standardnoj polulitarskoj, braon, staklenoj ambalaži. Bez kaucije. Dobra stara vremena...

Uzimajući u obzir da ove godine na „taj“ dan „prebacujem“ duplirane godine punoletstva, mogu i da napravim malo poređenje sa onim „punoletnim“ danom. Šta se promenilo? Suštinski gledano ništa značajno. Ekipa je manje-više ostala ista. Naravno, proslavi prisustvuje nešto više ljudi. Godine iskustva. Nema „bleje“ ispred podruma pića. To je malo nedolično za čoveka u mojim godinama. Mada... Samo smo se premestili u unutrašnjost prezadimljenog paba. Šljake i riba nema, isto kao i nekad. Moj „autfit“ se nije promenio. Jedino se promenio proizvođač. „Petstokec“ je sada mejd in Bangladeš, a „martinke“ i „vijetnamka“ su mejd in Čajna. Sve diskutabilnog kvaliteta. Zbog globalizacije i dalje čuvam moju punolentu zelenu „vijetnamku“. Pivo je točeno. Tamno i svetlo. Veliko i malo. Po izboru. Za poklon su mi spremili „onu“ lutku na naduvavanje. Žensku. U nedostatku prave. Kad te „rođena“ ekipa zajebava, bar da je ona silikonska, što japanci prave da stvarno izgleda, relativno, živo. Uz ovu kinesku, ne dobiješ ni pumpicu. Sam moraš da duvaš.

E da, zaboravih. Počele su i sede da mi se pojavljuju u sve većem broju. U kosi i u bradi. I dole. Jebi ga. Srećan mi rođendan.

 Mladen DJomla Kostić