Beglučenje

Događaj koji se desio pre skoro dva veka, dao mi je inspiraciju da napišem tekst o radu po kućama, spremanju, sa mogućim „opasnostima“ koje mogu proisteći. Poznajem dosta žena koje spremanjem zarađuju za hleb, ili uz svoj posao dodatno. Svaki dinar zarađen puno znači za kućni budžet, tako da je o tome izlišno komentarisati. Taj posao rade osobe koje su, manje-više, zaposlene preko nekih agencija za održavanje čistoće, kako stambenih zgrada, tako i poslovnih prostora, pa kako već imaju „određenu“ preporuku, često se angažuju kod privatnih lica da rade i spremaju u njihovim kućama i stanovima. A, šta se to desilo što mi je dalo nadahnuće da napišem tekst, sada ću vam napisati...

Za vreme Turaka, svi seljaci su živeli na „turskoj zemlji“ po beglučkom sistemu. Po dva dana u nedelji, argatovali su spahiji na spahijskoj zemlji. Teško je opisati sve strahote što ih je narod proživeo u sistemu beglučenja. I žene su morale beglučiti. Na jednom od beglučenja, desio se sledeći događaj.

Ružica je bila lepa i stasita žena, popadija iz kuće porodice Stojakovića. Određena je bila da pomogne u kuhinji na čardaku koji je spahija imao na selu. Dok je popadija Ružica razvijala „jufke“ i pekla ih na vrućem saču, bila je napadnuta od jednog  silnika. Da bi izbegla sramotu i nesreću, skočila je kroz prozor. Od tog skoka se povredila i patila celoga života. Tužiti se nije imala kome. Ljudi su imali samo dva načina odbrane: hajduci ili vatra. U šumama je uvek bilo hajduka i čim bi hajduci čuli za neko zverstvo, silnik je plaćao glavom. Drugi način odmazde je bila „vatra“. Kad bezobrazan spahija u jesen napuni  žitnice, posadjeva seno, slamu i drugo i nađe se tamna, burna, vetrovita noć, onaj u dno duše uvređeni  očajnik ide sa čakmakom, kremenom i trudom, pali sve... Turska vlast je pokušavala da to onemogući kaznama, ali je to izazivalo bežanje i raseljavanje seljaka pa je zemlja godinama ležala neobrađena i Turci gladni.

Kucajući ovaj tekst, razmišljam o današnjici, pokušavam neku paralelu povući, jer ipak veliki je vremenski razmak od gotovo dva veka i načina da li ovakvih situacija ima danas dok naše majke, sestre, žene spremaju u nekim stanovima i kućama... Kroz glavu mi prolazi zamišljena slika kako žena dolazi u stan da sprema, prethodno se dogovorila sa gazdama i onda u stanu zatiče glavu kuće, gazdu, koji, eto, tu naišao slučajno, jer tamo gde je nameravao da ide nešto je iskrslo, pa da uzme nešto iz stana, onako, čisto reda-radi. Od  fizičkog izgleda radnice zavisi da li će je gazda „spopasti“ i pokušati prisiliti na seks i njene moći da se odupre, odbrani, jer sirota žena je došla da zaradi za hleb, te joj je do seksa stalo kao do lanjskog snega. Zamišljam npr. 5-ti sprat, gazda nasrće, žena se brani... Može da vrišti pa da je neko čuje, može da se bori, da mu izgrebe lice, pruži otpor i sve učini da ostane netaknuta.

Popadija je skočila, čast odbranila, ostala bogalj... Danas je sve mnogo drugačije, nema više „turaka,“ nema beglučenja, ali nasilnika ima, samo u drugačijem obliku.

Slobodan Osmokrović