Budim se

Oči pune sna, a tako krvave i besane. Otvaram ih i čeznem za još kojim satom spavanja. Ipak, nemoguća misija na meniju svetske moderne! Programiran da ustanem ne bi li zaradio za mrvu hleba i sebe ostavio u životu. Vreme je! Vreme da se zakorača u još jedan "divan" dan. Svaki dan je isti rutinski ritual, svi budni, a duša još spava. Svi čipovani na istom principu i svi isto rade. Ukucane šifre u glavi, a u njoj matrice nejasne za nas same. Kreatori programa vešto nas kontrolišu. Postali smo samo ispunjena masa neizlecivih virusa. Anti virus je tu, ali ga ne možemo iskoristiti jer nikada nismo potpuno budni. Vreme je! Vreme za ne baš budno hodanje i izvršavanje nečijih zadataka. Sasvim lojalni tuđem principu, spremni da živimo na švedskom stolu, spremni da jurimo i zurimo nikuda... Indisponirani savremenim postojanjem naučili smo da ćutimo i da nam sve odgovara. Živimo od akcija sniženja, pod kreditima kao injekcijama sa kontraefektom. Igramo najteže sporedne role i mučenike u životnoj drami odličnog režisera.

Dobro jutro, radnici super mogućnosti i malih zahteva. Dobro jutro, truli umovi! Dobro jutro i laku noć! Budimo se a budni nismo. Sanjamo a ne spavamo. Hodamo a nikuda ne idemo. Plačemo bez suza. Zivotarimo a ne živimo.

Predrag Balanesković