Cilj opravdava sva sredstva

''Cilj opravdava sva sredstva''- napisao je Nikolo Makijaveli u svom delu "II Principe" (Vladalac). Iako Makijaveli to nikada nije tako napisao već ''cilj određuje sredstvo'' izgleda da su oni koji su došli nakon Makijavelija sve bukvalno shvatili, i pošto cilj opravdava sredstva, onda se mogu menjati i reči bez obzira što se time menja i značenje same rečenice.

Ovo delo se inače uzima kao primer rane primene realpolitike koju danas skoro svi zagovaraju. U vremenu kada je nastalo, sam početak 16. veka, ono je za cilj imalo, mada se ni to ne može tvrditi, jer je izdata tek nakon smrti autora, te se ne može znati da li je sam autor svojim delom bio u potpunosti zadovoljan, da one koji su vladali nauči kako da se oslobode crkvenih i drugih dogmi koji su u tom vremenu bili kočničari svake ideje koja izlazila iz dobro utabanih staza većinskog mišljenja.

Setimo se i da je Zoran Đinđić rekao da kome je do morala ide u crkvu, verovatno se iste sekunde ujeo za jezik, a da se politikom bave oni koji trebaju nešto i raditi. Danas kod nas vidimo da zapadne države bez problema mogu podržati aktuelnu vlast u Srbiji, jer ''clj opravdava sva sredstva''.

Ko se može setiti jedne rečenice Vladimira Bebe Popovića iz sada već nepostojećeg ''Utiska nedelje'' Olje Bećković od 29.06.2014. koja, na kritiku sadašnje vlasti i njenog premijera, otprilike govori da iako su neke kritike na mestu, valjda nam je cilj isti.

No, šta je ovde cilj i jesu li ciljevi naše vlasti iste kao i ciljevi zapadnih država, a na kraju jesu li isti kao i ciljevi nas građana?

U nedostatku činjenica, koje nam nisu dostupne, jer se mediji sve više bave zabavom, a sve manje informisanjem, a vlast takvo stanje ne samo da pomaže već i traži, ostaje nam jedino da nagađamo i da se nadamo da se neka sredstva ipak ne mogu opravdati, ni za najprihvatljivije ciljeve.

Jovica Živanović