Do sledećg Osmog marta

Razlika između nekadašnjih i današnjih domaćica je u tome što ove današnje mogu izaći iz kuće bez dozvole domaćina.  Da odu na posao, da odu po dete u vrtić ili u školu, na roditeljski sastanak, da isto to dete odvedu na trening ili kod lekara kada je to potrebno. Mogu da odu i na pijacu i u prodavnicu kad god je to potrebno za funkcionisanje domaćinstva, kao i sve ono što je nekada bilo ženama uskraćivano, da glasaju, da rade muške poslove itd... Naravno, zbog svega toga kuća ne sme da trpi, obroci da budu redovni, kuća čista, veš opran i opeglan, domaćica bez obzira na sve. Dakle, domaćice su se izborile za više obaveza i za pravo glasa. I dan danas žene su manje plaćene za iste poslove za koje muškarci bivaju plaćeniji. I dan danas, ono što se muškarcima piše kao plus, ženama se beleži kao minus. Znate već na šta mislim, ono: "On je frajer, a ona je kurva." I dan danas ženama se nameće da im je mesto u kući, ali eto, poboljšava se i to. Sad im je mesto i kući i na poslu i na roditeljskom i u lekarskoj ordinaciji i na svim onim mestima gde njega mrzi da ide, ili ga jednostavno ne zanima. Ono što ga zanima, uglavnom svede u jedno pitanje:  "A šta ti radiš po čitav dan?" I, kako ono radnicima mažemo oči roštilj mesom za Prvi maj, tako i ženama cvećem i ponekom čokoladom. Do sledećeg Osmog marta možda se nešto i promeni.