Gluteus, penis, kanis

„I ne smemo dozvoliti da nam svoja ubeđenja nametnu proroci nesreće, koji sve svoje vreme provode govoreći nam da je horizont mračan, da je svaka nada uzaludna, i da Srbiji ponestaje vremena – da je ona možda već i nestala, da se navikla na ovo nasilje i podele, proroci koji za sve to traže žrtvene jarce. Jer su i oni sami, zbog svojih reči i ideja, izvori beznađa i razdora.“ Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

Kaže Fejsbuk da je pre neki dan Novosađanka u po’ bela dana šetala polugola u Železničkoj ulici, u pratnji muškarca, mogućeg ali ne i obaveznog partnera. Neki su jako zgroženi i osuđuju takav potez, drugi se neumesno šale. Na momenat mi se učinilo da su reakcije publike žešće, a sigurno češće, nego kada smo komentarisali likvidacije majki i deteta u centrima za socijalni rad, u po’ bela dana, koje su počinili sasvim izvesno partneri. Nadam se da grešim u slobodnoj proceni društva previše ravnodušnog na tuđu nesreću i ličnu sramotu.

Liberalan kakav jesam, sklon dozvoliti benignoj budali da se benigno budali, nisam tome posvetio mnogo duševne kvadrature. Ne postoji garancija da gologuza nije plemenito i mudro  biće, a o moralu ne bih, to ovde odavno ne živi. Nisam planirao da je ikada javno pominjem zato što smatram da je ukus te osobe posledica, a ne uzrok. Da joj beskonačno puta na nacionalnim frekvencijama nisu pokazali da je takav manir prihvatljiv i sjajan, da donosi klikove i erekcije, kladim se da bi obukla suknju. A opet, nemam nameru da sudim, meni je golo dupe na ulici i dalje gazilijardu puta prihvatljivije od elitnih gangstera, ološa i fašista. Što se tiče dece koja su videla ovaj egzibicionistički performans – odlično!

Kako, bre, „odlično“, Mihaljeviću?

Odlično zato što deca nisu kretenaste pahulje lažne odmerenosti. Nisu novozavetna jagnjad u oboru promenljivih normi. Kada god čujem roditelja zgranutog golim dupetom, farbanom krestom ili LGBT poljupcem, nebitno o kom se kršenju „norme“ radi, vidim roditelja koji ne želi ili ga/je mrzi da vaspitava svoje dete. Neodgovorni malograđani (nameran pleonazam). On/a misli da je to posao svih nas, koji se moramo uklopiti u njihove često arbitrarne moralne obrasce, u suprotnom sledi prvo opšta panika, a onda i odmazda, zato što je po njima dete krhka ljuštura ranjive praznine nesposobna za promišljanje. Roditelji kojima je „moral“ važniji od zakona su oličenje arogancije maskirane u poniznost. Dobri „domaćini“, „patriote“ i što ćutati – „hrišćani“.

Mislim da su javne demonstracije upitnog ukusa izuzetno poučne, ako roditelj to zaista jeste, i u tom se kritičnom trenutku odgoja može intervenisati. Reći da gola guza na ulici nikoga neće ubiti ili povrediti, neće opet lažno obećati veće plate do kraja godine, krasti na izborima i uređivati medije, ali da svakako nije preporučljiva ako misliš da se prikažeš kao nešto više od seksualnog bića. Ne manje bitno, biti LGBT nije nimalo sramota, a o golotinji bi mogli da diskutujemo.

Drugo bih ja vlasnicu dupeta pitao: kako je muškarac pored tebe prokomentarisao tvoj izgled? Počeo sam da razmišljam o golom novosadskom dupetu nakon što sam pre koji dan video tuđ penis, prvi put posle vojske. Video sam zapravo dva penisa ali jedan je odgovoran za njihov izlet u poznato.

Oko 21 sat, novosadska plaža Štrand. Žena i ja peremo noge, pored vileni go dečak, pali sve tuševe i arči vodu jer je to strahovito zabavno. Pomislih na tren da je mene u tom školskom uzrastu uveliko bio stid da budem go pred strancima, od koga li je pokupio takav pristup stvarnosti? Stižu i oni, zreo, krupan muškarac srednjih godina, s njim i dve žene sličnog uzrasta. Lik se skida go, tušira, mislim se da li je skrivena kamera ali nije. Veli ženama da baš i ne bi on tako, ali kada je tu – eto, hahaha, a njima dvema je vidno neprijatno. Ne zbog penisa, ne poteže on veseljka slučajno,  jer predobro zna svoje tzv. granice u društvu nesupruge, nego od nas dvoje, odraslih stranaca udaljenih dva metra.

Tip je svestan da je to što radi dubiozno, ali nema srama. Žene se stide, ali ćute. Ko su one, mislim se? Supruga i njena drugarica? Sestra? Kuma? Žirantkinja? Njegove dve sestre? U kom je nenudističkom scenariju ovo prihvatljivo? Kažem sebi da je nebitno, možda su neumereni nudisti, mada sumnjam, ali mentalni svrab mi ne da mira.

Da li bi tipu bilo u redu da se njegova žena/kćer/mama skine pred nepoznatim muškarcem na javnom mestu i zašto osramoćene gospoje ćute, kada ovaj u najmanju ruku čini prekršajno delo remećenja javnog reda i mira, iako ženu i mene za takve egzibicije boli isto to što on pokazuje?

Taj sa penisom i onaj sa guzicom pored sebe su oberučke prihvatili i neguju postojeća društvena pravila, šovinistički uzgajana dva i po desetleća, a ognjišno vekovima. Ženska guza sa škrtom tkaninom je tu da bi bila oplođena, a penis je taj koji će to rado i glasno učiniti. To ide u izlog. Žena je promašena ako nije jebozovna, a tip je bedan ako nije osemenjivač što više njih.

Posle, dok sam razmišljao kako da pretočim u reči našu biljku niklu na đubrivu sreće, bez lažnog moralisanja i zgražavanja jer zbog ovakvih sugrađana/ki nećemo lošije spavati – napao me je krupan pas, lider čopora preko puta prokletog Merkatora. Kao da je znao o čemu dumam i krenuo da me spreči. Dok sam uspešno pokušavao da budem veći divljak od njega, jedan momak se pravio da ne čuje okršaj, devojka na klupi autobuskog stajališta se pomerila pet metara dalje (jer svi znamo da liniji 9 možeš da poveriš zdravlje i život) , a jedna žena je ustuknula i isprečila se ispred malog dečaka s kojim je bila.

„Gospodine, izvinite, sve vreme sam razmišljala kako da vam pomognem ali…“

“U redu je gospođo, čuvajte to dete. Ako i vas napadnu uradite isto što i ja. Jes’ čuo mali, nema bežanja inače si naje…drljao.”

Nema bežanja. Ni od guze, ni piše, ni kera, pa ni od nas samih. Ako bežiš povijaće te i čopor, ne samo vođa.

Mali klima glavom. Ne mogu da mu objasnim koliko je taj pas nesrećan i urnisan u glavi. Nedovoljno voljen huligan, bez gazde i smernice. Kriv je što je živ, ovde.

Citat sa početka je zapravo deo govora predsednika Francuske Emanuela Makrona, na Vel d’Iv komemoraciji. Probajte da ga iščitate kao da je Vučićev, upućen nama.

Nema bežanja.

Igor Mihaljević, preuzeto sa http://www.znastizasto.com/