Isceljujuća moć delfina

Svako veče spavam uz zvuke delfina sa “Jutjuba“. Volim  internet, napisaću jednom tekst o tome, ali sad da se vratim na delfine. Šta god to oni razmenjivali i o čemu god razgovarali na tim snimcima, sigurno je da ne pametuju ni o finansijskim ni o moralnim krizama. Dakle, nešto sasvim drukčije od mlake i otužne komunikacione čorbe koja nas zapljuskuje preko glave dok smo budni.

Dok spavam, čistim svoj mozak vibracijom delfina. Budim se odmorna, sa uverenjem da život ima smisla. Napravila sam i mali eksperiment. Sa jednog kompjutera sam pustila šum mora i delfina, a na drugom sam u isto vreme menjala političke govore, reklame, moderne pesmice... I desilo se nesto  zanimljiivo. Svi ti klipovi, i oni koji me nerviraju i oni koji mi se veoma sviđaju, otišli su u drugi plan, kao prazno talambasanje, ne izazivajući u meni uobičajenu reakciju, dok je moja pažnja i dalje prvenstveno – i spontano – pratila zvuke delfina. Potom sam isprobala još nešto: isključila sam sav šareniš sa drugog kompjutera, na prvom sam pojačala ton i uzela da čitam vrlo zahtevno štivo. Informacije su mi uletale brzo i lako, misli mi nisu ševrdale, jednom rečju – imala sam maksimalnu koncentraciju.

Naravno, ja nisam izmislila toplu vodu. Samo sam obratila pažnju na znanje koje postoji još od davnina. Prvi hrišćani su mislili da je delfin velika riba. Pošto je simbol ribe u hrišćanstvu veoma značajan, delfin je dobio posebno mesto. Starogrčka reč za ribu, ihtis, akronim je sintagme Ἰησοῦς Χριστὸς Θεοῦ Υἱὸς Σωτήρ, koja znači: Isus Hrist, Sin Božji, Spasilac. Uz to što je zgodnog značenja, ova sintagma ima 3x3x3=27 karaktera, a to je broj trostrukog trojstva, odnosno sveukupnosti. Širenje ranohrišćanskih učenja i institucionalizacija hrišćanstva odvijali su se na starogrčkom jeziku, a većina Hristovih sledbenika živela je od ribarenja; znači, ribama je bilo suđeno da postanu značajan simbol nove objave. Delfin je, kao poseban među njima, i uz to zahvaljujući simbolici i moćima koje mu je već pripisala antika, kod ranih hrišćana postao simbol same svrhe njihovih praksi, odnosno „dobrog kraja“ - uskrsnuća.

Antička umetnost delfina predstavlja i kao pratoca Apolona i kao pratioca Afrodite – dakle, njegov značaj su poznavali i solarni i lunarni kultovi. Kao solarni simbol, ovaj morski sisar predstavlja životnost, zdravlje, obnovu, inteligenciju, aktivni princip; u lunarnim kultovima, amajlija s likom delfina daruje skrivene moći, intuiciju, začeće, maštovitost, ženstvenost.

Ispričala mi je drugarica pre neki dan da su nekada Kiprani hranili delfine; verovali su da od njih dobijaju dobro i zaštitu, pa su im gradili neku vrstu basena u koje su ove životinje dolazile, kao kućni ljubimci. S obzirom da se delfini hrane ribom i cepaju ribarske mreže, mora biti da su ti ljudi, koji su živeli od mora, imali veoma dobre razloge zašto su tako postupali.

 A zašto ja sad pišem o delfinima? Zato što spavam svako veče uz njihove glasove i budim se odmorna, sa uverenjem da život ima smisla, sa snagom da ka tom smislu koračam. I zato što sam veoma srećna što živim baš u ovom vremenu, kada komunikacija nije ni problem, ni luksuz. Jedino  što ne razumem je, zašto se čovek ne koristi znanjem koje mu je svo čovečanstvo koje mu prethodi ostavilo. Zašto živimo kao da nemamo sposobnost da učimo iz tuđih iskustava? Ili, možda, postoji neko mazohističko uživanje u trenutno veoma aktuelnoj opštoj bezvoljnosti i malaksalosti, koje meni izmiče? Ko će znati.

Objektivno loša situacija ne može se popraviti potonućem u jad, već isključivo aktivnim i planskim ulaganjem energije u promenu na bolje. Tu energiju zaista nije lako naći, ali civilizacije koje su nam prethodile ostavile su mnoge recepte, samo ih treba malo osavremeniti, primeniti u sadašnjem trenutku. Ja spavam uz zvuke delfina sa „Jutjuba“ i budim se odmorna, sa uverenjem da život ima smisla i sa snagom da ka tom smislu koračam.

Probajte i vi.

Milica Cincar-Popović