Još jedna obična noć

Ne spavam. „Blejim“ po netu, što bi rekli današnji klinci. Pokušavam da se setim nečeg smešnog iz mog dosadnog i praznog života. Pokušavam da to smešno pretočim u reči, a reči u rečenice. Rečenice u tekst. Tekst u… Ajde ne lupaj dalje, počela si da pričaš bajku o babi, dedi i repi u ove sitne sate... Govorim samoj sebi.

Posmatram moju domaću, tigrastu mačku koja se zove Cicika. Lovi jednu noćnu leptiricu. Obožava da ih lovi. I evo, ulovila je i jede. Jede bre kao da nikad jela nije, a još joj stoji Kitket u činijici. Ali, Kitket je dobila od mame, a leptiricu je sama ulovila. Bubolovac moj rođeni. I evo, sada jede granule. A kažu ljudi „jede kao mačka“. Moja mačka jede za medalju.

Noć je. Čujem u daljini zrikavce. I u blizini komšijsko malo kuče kako cvili. Maleckog zatvaraju u ogroman boks i on cvili i jauče po čitavu noć. Palim cigaretu. To mi je noćni ritual kad pišem. Zeleni čaj sa limunom, voda i još jedna cigara ... Pre spavanja Ovo je jedna sasvim obična noć, a meni se trenutno u glavi vrte reči pesme „ ova noć ima čudnu moć“. Ubijte me, vešajte me, pojma nemam da li je to narodnjak, ili neki pop, rock.

Počinje da mi se spava. U zadnje vreme zaspim brzo posle popijenog zelenog čaja. Mada, čula sam i da toplo mleko pomaže kod nesanice. Hmm... Imam li ja nesanicu? Jok. Nesanica je stanje u kome ne možete da zaspite, ili se budite tokom noći, a preko dana vaš organizam ne može normalno da funkcioniše, jer nije dobio dovoljnu količinu sna. Tako mi je nesanicu definisala apotekarka kada sam tražila neke lilulice na biljnoj bazi i pitala me je, da li mogu da zaspim i koliko sati mogu da spavam? Rekoh pošteno, da zaspim pre zore, ali da mogu da spavam koliko hoću, jer ne radim. E, onda vam to nije nesanica. Sa vama je sve u redu. Blago meni. Još me nesanica besanica nije strefila, a strefilo me je svašta nešto. Neću sad noću da vam pričam o tome, ne biste mogli da zaspite zbog brige o meni.

E, tako, treba da budem optimista i ne treba da davim okolo ljude sa svojim problemima. Ovo je jedna obična noć. Posle pisanija sledi krevet, a u njemu knjiga. Ritual neće remetiti pijani ljudi koji prolaze ulicom, ni lavež pasa, ni plač bebe sa prvog sprata. Neće! Sve to ne može da utiče na moje raspoloženje, niti može da remeti radnje koje ponavljam skoro iz noći u noć.

Pitate za ljubav. A, ljubav nemam. Živim od hrane, vode i vazduha. Operisana sam i od romantike. Ne čitam poeziju. Ja sam antitalenat za ljubav. Ako se desi, desiće se. Ako se ne desi, pa šta. Preživeću ja. Svašta sam preživela, ali nemam sada vremena da vam opisujem svoju životnu storiju. Neki drugi put.

Smešnog materijala ima. Ima bre za zbirku pripovedaka. Samo treba mirno i staloženo da počnem da pišem i da vrtim film unazad. Sada se, dragi moji čitaoci, film bliži kraju. Mačka je otišla u moju sobu i smestila se na svoje mesto. Znak da je vreme da begam u krevet. O jednoj običnoj noći, izveštavala je specijalno za vas, vaša Mica Micić, od milja zvana Mica ex šalteruša.

Radmila - Rada Čeh