Još uvek smo zdrava nacija

Podstaknuta higijenskim navikama ljudi sa zapada i nedovoljno higijenskim savetima za ugodno putovanje na njihovim sajtovima, o čemu je bio tekst prošle nedelje, razmišljala sam po čemu smo sve zdraviji od njih. Uprkos tome što SZO navodi da zauzimamo najviša mesta po broju obolelih od srčanih oboljenja i raka, imamo mnogo drugih prednosti, ili makar uslove koje bi valjalo iskoristiti u pogledu psihofizičkog zdravlja, u odnosu na zapad.

Pre svega, iako nije sprovođeno detaljno istraživanje, samim tim što imamo sve higijenske i sanitarne uslove određene kućnim i školskim vaspitanjem, potom i ekspanzijom jeftine pamučne garderobe po ulicama grada i geografskim položajem da budemo bolje rangirani, zašto to ne bismo iskoristili da budemo uistinu bolji i zdraviji od zapadnjaka, a ako već jesmo, zašto to ne bismo potencirali u medijima. Šverc pamučne garderobe iz Turske i otkup iste po bagatelnim cenama iz propalih tekstilnih proizvodnja omogućio je rasturanje iste po ulicama grada po povoljnim cenama. To nije dobro po državni budžet, ali po zdravlje svakako jeste. Ne podržavam održanje takve prakse, već samo ukazujem na to da je to potpomoglo higijenski način života. Prema tome trebalo bi pustiti ulične prodavce da neometano prodaju svoju robu i da im se dozvoli uvoz određene količine garderobe bez velikih carinskih troškova. Više para može da kapne u budžet ako se pozitivnim podsticajem u vidu pohvale higijene narod odluči na povećanu potrošnju higijenskih sredstava. Ako niste znali, zapadnjaci u svojim zemljama mogu da sanjaju o tome da kupe kvalitetnu pamučnu garderobu na ulici po niskoj ceni budući da su upućeni isključivo na butike i sekond hendove. Za krpicu koju mi možemo svakog trenutka da kupimo na ulici, oni moraju da čekaju rasprodaju u svojim radnjama, kako bi je kupili po približno istoj ceni kao i mi. Jeste da oni imaju veći standard, ali nisu imuni na staru poslovicu „Budi bogat i kupuj jeftino“. Ne kažem da je njihov plakar oskudan u pamučnoj garderobi, upravo suprotno, ali nama je pamuk mnogo dostupniji cenom. Kada ne bi brinuli o brendu, imali bismo mnogo bogatiji i zdraviji plakar na kojem bi nam pozavideli. Najviše u higijenskom, a potom smislu šarenolikosti i raznovrsnosti garderobe.

Geografski položaj Beograda daje ogromnu prednost po pitanju higijene u odnosu na ostale, pa i one bogatije zemlje. Ne moram da govorim mnogo o tome kako se naš grad nalazi na ušću dveju reka, ono što je zapravo bitno je da velika reka svojim protokom i zapreminom ostvaruje uslov za gradnju jednostavnog, a velikog postrojenja za obradu vode, koje je zbog svoje jednostavnosti i kapaciteta ujedno i mnogo jeftinije u pogledu potrošnje energije. Ne trebaju nam skupi sistemi za obradu i održavanje ispravnosti vode kakve ima dobar broj zapadnih zemalja (zbog čega im potpuno neopravdano zavidimo), prema tome imamo razlog za ponos po pitanju opšteg zdravlja.

Ono što nas zapravo sprečava da se razbolimo u toku putovanja nije „sterilnost“ zemalja u koje idemo, već ispravnije higijenske navike u odnosu na ljude sa zapada. Niko od naših ljudi ne hoda bos po aerodromu, niti se potapa u hotelskim kadama. Pre nego što potrošimo pare na balone vode za piće po prodavnicama, neće nam pasti kruna sa glave ako pitamo lokalno stanovništvo da li oni koriste vodu sa česme, a ako ne znamo jezik, posmatraćemo ih u svakoj prilici da li piju tu vodu i prema tome ćemo stvoriti sud o tome da li je voda ispravna. A, ono što je zanimljivo, od silnog bombardovanja reklamama sa probioticima, svest našeg čoveka je takva da će u inostranstvu otrčati u prvu apoteku da kupi probiotik ukoliko dođe do tegoba, bez sekiracije. Naš čovek se sigurno neće prenemagati po bolnicama kukajući na higijenu i sistem zemlje u kojoj se nalazi, zbog običnog proliva koji je mogao da dobije i u svom rodnom gradu. To je odraz i psihičkog zdravlja, budući da smo otporniji na stres od kojeg bi stranac dobio nervni slom.

Noćna mora svakog zapadnjaka je atletsko stopalo. Budući da su večito u žurbi, vole da hodaju bosi po prljavim površinama, a savetuje im se kao prevencija nošenje čarapa, može se shvatiti da mnogo više oboljevaju od gljivica nego mi. Ono čega se oni nikad ne bi dosetili, a kod nas je redovna praksa, je da peru obuću u veš mašini, menjaju čarape više puta dnevno i da izbegavaju da hodaju bosi svugde. Kod njih u kući mame i bake ne krešte: „Obuj papuče!“, tako da bismo lako mogli da brendiramo ovu zapovest u promociji srpske higijene i zdravlja pred celim svetom. Bez šale! Ipak nam je pomoglo.

Radmila Stolić