Ko o čemu...

1. ,,Nemam predrasude, ali stvarno ne razumem šta hoće ovi pederi. Neka rade šta hoće u svoja četiri zida, ali šta ima nama da nameću svoju bolest i nastranost".

a. Ovaj stav je upravo primer za predrasudu.
b. Ako nešto ne razumemo to nije znak da je u pitanju nešto neshvatljivo i neprihvatljivo. To više govori o našoj sposobnosti i spremnosti da razumemo.
c. Niko ni ne zagovara voajerizam, ili egzibicionizam, tako da je pominjanje "četiri zida" bacanje prašine u oči.
d. Ako je homoseksualnost bolest (a nije), čemu onda taj agresivan stav u vezi sa njima? Da li je to poziv da, onda, mrzimo, preziremo, a možda i bijemo, dijabetičare, hemofiličare, ljude sa visokim pritiskom, karcinomom?!
e. Nastranost? Kako smo došli do toga? Kako to definišete nastranost? Svi koji nisu kao ja su, dakle, nastrani? A kakvi ste vi? Mislim, u vezi sa seksom. Izvinite što pitam, ali otvorili ste temu. Vi ste nenastrani, znači, normalni. Šta vam je to? Kako ja mogu da znam da li ste možda impotentni, frigidni, aseksualni, hiposeksualni, hiperseksualni i šta-ja-znam? Pa sad, ako je ta aktivnost u četiri zida predmet razgovora, stava, a boga mi i razlog za poziv na linč, onda da se prestrojimo - normalni ovamo, nastrani/bolesni tamo. Ne rekoste samo ništa o seksualnoj normalnosti. Dakle, kada, koliko puta dnevno, nedeljno, godišnje i kako - misionarski ili kama-sutra-stil, treba da se seksualno odnosimo? U mraku, polumraku, budžaku? Samo spavaća soba? Hmm... Sad kad razmislim, kuhinja mi već deluje nastrano, mislim, za nas domaćine, to je mesto za domaćinske aktivnosti. Tu se kuva, mogu i deca da se grde, da se ogovara, svađa, vređa i tako te pristojne stvari... Za svaki slučaj, da sačekamo mi uputstvo, da ne zastranimo? Ali, nije to jedina predrasuda. Ima još toga.

2. Ti narkomani! To je talog društveni, more, besno to, treba to motkom pretući i od budalaština odučiti.

Društveni problem jeste. A i porodični i lični. O uzrocima narkomanije je toliko pisano, ali niko normalan još nije rekao da se neko tek tako iz besa drogira. Koga ova tema interesuje, razumeće. Ovi drugi, neka ćute, ako već ne žele da se informišu. Makar neka ne podržavaju i ne preporučuju "isceliteljske" metode pojedinih sveštenika. Mislim na ove ,,bez predrasuda".

3. Prostitutke.

Odvratne ženturače, šljam, kurvetine... O tome je Ivana Gajić nedavno pisala, u izvanrednom članku, Prof. dr Mica Drmalica. http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/prof-dr-mica-drmalica
Dakle, za tango je potrebno dvoje. Bilo bi pravednije kada bismo sa istim osećanjem razmišljali i o klijentima prijateljica noći. Ali, oni su muškarci! A mi, rekosmo, nemamo predrasude.

4. Sponzoruše

Pogledati pod 3. A ja ću poverovati da nemate predrasude, ako mi dokažete da je svaki đilkoš sa besnim kolima, odelima, satovima i drugim odličjem uspešnog muškarca, ustvari, zaljubljen u dotičnu pomenutu sponzorušu. Po meni, tu je nerešeno, 1:1.

5. Mi smo prosto lud narod -  mi sve volimo.

E, ovo sam toliko puta čula, da sam se svakog puta za dan podmladila, sad bih bila tinejdžerka! Ne znam ko je i kako došao do ovog zaključka, ali znam da nije tačno da mi "sve" volimo. Koga to? Kineze, Rome, Amerikance, Evropu, Hrvate, Albance, Muslimane, Jevreje, Arape, homoseksualce i generalno, LGBT zajednicu, katolike...?
Ali i sve druge koji ,,nisu iz našeg sela". Recimo, došljake. Primećujem, posebno su nisko kotirani neki što su ,,sišli sa planine". Nadmorska visina kao faktor u formiranju stava prema došljacima, sa posebnim osvrtom na bolji  tretman onih pristiglih iz predela sa nadmorskom visinom ispod 300m. Eto teme za neku buduću studiju! A mene sad mrzi da nabrajam sve one koji su pristigli sa tih nepopularnih geografskih područja i koji su trajno obeležili našu nauku, kulturu i umetnost.

6. E, ali zato nas svi mrze.

Nemam pojma ko koga mrzi. Priznajem, ne znam. Činjenica je da smo poslednjih godina izvukli deblji kraj, ali ne bih rekla da je to bila posledica nečije mržnje prema nama. Da smo i mi pravili greške u koracima, plašim se i da pomenem, jer će to izazvati gnev ovih bez predrasuda. Samo da dodam: ja ću uvek i svuda više voleti naše nego tuđe. Ali, to me neće sprečiti da vidim kako onima koje su ,,voleli" ovi koji su nas ,,mrzeli", nije ništa ni bolje, ni lakše,ni lepše. Baš nikakvih emocija tu nema.

7. U našem društvu, žene su potpuno i u svemu izjednačene sa muškarcima.

Indoktrinacija je moćna stvar. Tako su nam govorili i ponavljali, a mi poverovali. Ni u jednom, pa ni u našem društvu, žena nema ravnopravan položaj. Sa tom činjenicom se susretnemo od malena, pa nadalje - u roditeljskoj kući, školi, na poslu, u porodici i šire, u društvu. Sve Klare Cetkin, Beti Fridan, Glorije Stajnem, naše Žarane Papić, Dunje Blažević i mnoge druge zaslužne žene (a bilo je i muškaraca u feminizmu) nisu bitno promenile ne samo položaj žene, nego ni našu percepciju o tome. Ta bitka još uvek nije dobijena.

Često se pitam, kako deci treba čitati klasične bajke - Snežanu, Pepeljugu, Palčića, Ivicu i Maricu i mnoge druge. Kako objasniti zašto su žene uvek ocrnjene i predstavljene u liku zle maćehe? A pri tom, niko ni ne pomene, a kamoli prstom uperi na ,,dobrog" oca/muškarca. Gde je on u tim bajkama, a i u stvarnosti?! Zli otac, kao figura u bajkama - eto, to je moj predlog za neki budući tekst. Dosta mi je tih zlih žena! Čuj, zla maćeha! A otac, plemenit? Gde je on dok Snežana plače, Pepeljuga noću čisti ognjište, dok Ivica i Marica gladuju? Znači, u bajkama su žene viđene kao zle, a ako nisu zle, onda su smušene i nesposobne. Ništa ne mogu dok ne dođe neki princ da ih uzme pod svoje. Ne samo u bajkama, nije ništa bolje ni u stvarnom životu.

O položaju žene u našem društvu pisao je Marko Ekmedžić, u Konkretno, 16.7.2014.  http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/zenski-kaleidoskop   

Verovatno su mnogi bili iznenađeni činjenicom da žena za isti posao zarađuje manje od muškarca. Ako taj posao uopšte dobije. Biti žensko je kao svojevrsni hendikep. Nisam ja neki militantni feminista, ali nemam i ne želim da imam iluzije.
A predrasude, stvarno - nemam!

Vera Vujičić